Geopoetika

Geopoetika je osnovana krajem 1993. godine, a prve knjige su objavljene sledeće godine kada je i bilo prvo zvanično i izuzetno uspešno predstavljanje ove nove izdavačke kuće na Sajmu knjiga u Beogradu. Nastala u vreme sankcija i zatvorenosti naše zemlje, Geopoetika se odmah nametnula čitaocima i čitavoj kulturnoj javnosti plasmanom duhovne tolerancije, izdavanjem kapitalnih intelektualnih izdanja i autora, ozbiljnošću u radu, izboru najstručnijih saradnika. Za kratko vreme Geopetika je, iako spada u red malih izdavačkih kuća, postala jedna od najuglednijih u Jugoslaviji, dokazujući da kvantitet, odnosno broj objavljenih naslova nisu merilo kvaliteta i uspeha. U desetak edicija ove izdavačke kuće mogu se, pored beletristike, naći knjige iz oblasti istorije, teorije umetnosti, rokenrola, arheologije, psihologije…

Za svoja izdanja, Geopoetika je (odnosno njeni saradnici) dobila gotovo sve najznačajnije književne nagrade i priznanja. Budući da je težište kuće na stranoj literaturi, naročito kada je pitanju beletristika, izuzetno je značajno da su ta izdanja više puta bila nagrađivana Nagradom “Miloš Đurić” kao i Nagradom društva književnika Vojvodine kao najbolji prevodi na srpski jezik. Potvrđujući se iz godine u godinu profesionalnošću i doslednošću u izboru knjiga, autora i saradnika, sa iznijansiranom merom u povezivanju elitnog i komercijalnog, Geopoetika je stekla veliki krug svojih poštovalaca i čitalaca.

Tvorac samog pojma “geopoetika” je Kenet Vajt (Keneth White) profesor na pariskoj Sorboni, pesnik, esejista, putopisac, filozof, dobitnik najvećih francuskih nagrada. Kruna i prirodni zbir Vajtovog celokupnog dela materijalizovan je 1989. godine osnivanjem Međunarodnog instituta za geopoetiku u Trebordenu, Francuska. Ovo duhovno udruženje okuplja poznate svetske autore iz raznorodnih disciplina: publiciste, geografe, arheologe, pisce, sociologe, slikare, biologe i filozofe koji svoje radove na temu geopoetike objavljuju u godišnjaku “Sveske geopoetike”. Uz to se organizuju seminari, kolokvijumi i izložbe. Geopoetika nije škola ni pesnički manifest, već novo kulturno polje, novi vid doživljavanja sveta, čoveka i umetničkog stvaranja. Ona iznalazi u književnosti zaboravljenu moć čitanja sveta, daje primarni značaj odnosu čoveka-stvaraoca i planete zemlje na kojoj živi, osvetljava spoj geografije, prostora u kosmičkom značenju te reči i poetike kao univerzalne svesti u toj kosmičnosti. Beogradska Geopoetika povezana je sa Međunarodnim institutom za geopoetiku samo u shvatanju savremene kulture i u tom smislu je potpuno samostalna. Kao nova kulturna oblast, geopoetika određuje koje će autore i dela objaviti beogradski izdavač.

Preporučujemo
Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana Habib Ahmadzade

Radnja i vreme zbivanja u romanu smešteni su u iranski grad Abadan, poprište žestokih sukoba u doba iransko-iračkog rata (1980–1988). Iako je reč o verovatno najvažnijoj i najviše korišćenoj temi u savremenoj iranskoj književnosti, Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana sigurno je najumetničkija, a verovatno i najbolja, knjiga koja govori o ovom sukobu iz ugla njegovog učesnika...

 

Više o knjizi
Četiri Geopoetikina naslova u širem izboru za International Dublin Literature Award

Čak tri naslova koja je Geopoetika objavila ove godine našla su se u širem izboru za Internacionalnu književnu nagradu Dablin za 2019. godinu. U pitanju su Mojca Kumerdej "Hronosova žetva", Pol Oster "4321", Sali Runi "Razgovori s prijateljima" i knjiga koja je u pripremi, "Linkoln u Bardou" Džordža Sondersa, dobitnika Bukerove nagrade za 2017. godinu.

Prethodnih godina, naslovi iz Geopoetikine edicije Srpska proza u prevodu (Serbian Prose in Translation) bili su u izboru za ovu nagradu takođe.

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze

Nespokojni Lin Ulman @Svet proze

Taj Andalužanin Bensalim Himiš @Svet proze

Kina u deset reči Ju Hua @Intimna geografija

Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana Habib Ahmadzade @Svet proze