Kenet Vajt

Kenet Vajt (Kenneth White) rođen je 1936. godine u Glazgovu. Studirao francusku i nemačku književnost, uporedo izučavajući latinski i filozofiju. Oduvek zadivljen duhom istoka želeo je da tamo upozna i realni, svakodnevni zivot. Zato je mnogo i stalno putovao, vođen istinskim osećanjem za razliku. Mnoge njegove knjige imaju izvestan putopisni ton, a neke su posvećene dalekim kulturama. Vajt je pesnik i esejista, ujedno i kulturolog, filozof i antropolog, jer su njegova dela plod interesovanja za više disciplina. Od 1983. do 1996. godine bio je profesor poetika XX veka na pariskoj Sorboni. Dobitnik je, između ostalih nagrada, Prix Medicis etranger za Plavi put (1983) i Grand Prix du Reyonnement de l'Academie franqaise za životno delo (1985). Objavio je više knjiga poezije koje se, poslednjih godina, pojavljuju u dvojezičnom izdanju, na francuskom i engleskom jeziku. Novije esejističke knjige Vajt piše na francuskom, a u toj oblasti najznačajnije su mu Mirna apokalipsa, Svet Antonena Artoa, Hokusai ili čulni horizont, Nomadski duh (Geopoetika, 1994) i Visoravan albatrosa (Geopoetika, 1997). Iz putopisne literature najpoznatije su mu knjige Plavi put (Geopoetika, 2004) i Divlji labudovi (Geopoetika, 2002). Tvorac pojma geopoetika, Kenet Vajt je 1989. godine u Trebordenu, Francuska osnovao Međunarodni institut za geopoetiku.

Preporučujemo
Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč...

Više o knjizi
"Tarantula" u Studentskom gradu

U sredu, 22. novembra, od 19h u Klubu Magistrala u Studentskom gradu održaće se književno veče posvećeno romanu "Tarantula" Boba Dilana (Geopoetika, 2017), u prevodu prof. dr Zorana Paunovića.

U programu učestvuju: Petar Janjatović, Vladislav Bajac i Zoran Paunović.

Dilanovo delo nastoji da dočara muziku podsvesti – njegove vlastite, ali i podsvesti svakog od nas. Taj nivo, nivo podsvesti, možda je jedino pravo polazište za čitanje "Tarantule".

Ovo delo, sasvim izvesno, ne predstavlja neuspeli pokušaj unošenja reda u haos, već uspešno dočaranu sliku haosa – zavodljivog haosa kreativnog uma, koji ume da bude zastrašujuće brutalan i amoralno sablažnjiv, ali i neodoljivo duhovit i dirljivo nežan...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Tarantula Bob Dilan @Notni spisi

Lutkar Justejn Gorder @Svet proze

Povratna adresa Aleksandar Genis @Geopoetika

Sila Dobrote Danijel Goleman @Slobodni svet

Koks ili Tok vremena Kristof Ransmajer @Svet proze