Kenet Vajt

Kenet Vajt (Kenneth White) rođen je 1936. godine u Glazgovu. Studirao francusku i nemačku književnost, uporedo izučavajući latinski i filozofiju. Oduvek zadivljen duhom istoka želeo je da tamo upozna i realni, svakodnevni zivot. Zato je mnogo i stalno putovao, vođen istinskim osećanjem za razliku. Mnoge njegove knjige imaju izvestan putopisni ton, a neke su posvećene dalekim kulturama. Vajt je pesnik i esejista, ujedno i kulturolog, filozof i antropolog, jer su njegova dela plod interesovanja za više disciplina. Od 1983. do 1996. godine bio je profesor poetika XX veka na pariskoj Sorboni. Dobitnik je, između ostalih nagrada, Prix Medicis etranger za Plavi put (1983) i Grand Prix du Reyonnement de l'Academie franqaise za životno delo (1985). Objavio je više knjiga poezije koje se, poslednjih godina, pojavljuju u dvojezičnom izdanju, na francuskom i engleskom jeziku. Novije esejističke knjige Vajt piše na francuskom, a u toj oblasti najznačajnije su mu Mirna apokalipsa, Svet Antonena Artoa, Hokusai ili čulni horizont, Nomadski duh (Geopoetika, 1994) i Visoravan albatrosa (Geopoetika, 1997). Iz putopisne literature najpoznatije su mu knjige Plavi put (Geopoetika, 2004) i Divlji labudovi (Geopoetika, 2002). Tvorac pojma geopoetika, Kenet Vajt je 1989. godine u Trebordenu, Francuska osnovao Međunarodni institut za geopoetiku.

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet