TRAŽI

Jan Patočka

Jan Patočka (1907-1977) je svestrano filozofsko obrazovanje stekao na univerzitetima u Pragu, Berlinu i Frajburgu, gde je bio jedan od poslednjih Huslerovih učenika, a takođe je slušao Hajdegera. Prvi doktorat stiče odbranom rada Pojam evidencije, habilitaciju na Karlovom univerzitetu na osnovu studije Prirodni svet kao filozofski problem. Na istom fakultetu predavao je do 1949. Nenaklonjen marksizmu i komunizmu morao je da preživljava radeći kao bibliotekar, bibliograf i redaktor na kritičkim izdanjima u institutu T.G. Masarika i Pedagoškom institutu J.A. Komenskog. Izvesno vreme posle Praškog proleća bio je vraćen na fakultet. Od knjiga je napisao: Pojam evidencije i njegov značaj za poetiku (1931); Prirodni svet kao filozofski problem (1936); Česka obrazovanost u Evropi (1939); Dvostruki razum i priroda u nemačkom prosvetiteljstvu (1942); Uvod u Huslerovu fenomenologiju (1969); Studija o filozofu Komenskom (1971); Jeretički eseji o filozofiji istorije (1975), kao i nekoliko knjiga o Sokratu, Platonu i Aristotelu. Od ogleda se izdvajaju: Ideologija i život u ideji (1946); O dužnosti braniti se od bezakonja (1977); Junaci našeg doba (1976); Ratovi XX veka i XX vek kao rat. Deo njegovih dela je objedinjen i objavljen pod zajedničkim naslovom: Briga o duši.

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Scensko čitanje adaptacije Bergmanovog romana "Najbolje namere" povodom sto godina rodjenja

Ove godine obeležava se sto godina od rođenja Ingmara Bergmana, jednog od najvećih filmskih autora svih vremena! Projekat „Film, muzika i nešto izmedju" baca svetlost na specifičan deo Bergmanovog filmskog univerzuma i njegovo shvatanje muzike. Tim povodom, poznati švedski kompozitor Mati Bije, koji je radio i sa samim Bergmanom biće gost Beograda i učestvovati u nizu programa.

Jedan od njih je i scensko čitanje adaptacije Bergmanovog autobiografskog romana „Najbolje namere“, koje će se održati 23. oktobra, od 19h, u multimedijalnoj sali Muzeja jugoslovenske kinoteke...

Dalje

Evropa i postevropsko doba Jan Patočka @ME evropska misao

Godina izdanja: 1995
Cena: RASPRODATO