TRAŽI

Slobodan Šijan

Slobodan Šijan, slikar, filmski reditelj, scenarista i filmski kritičar. Rođen 1946. godine u Beogradu gde je završio slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti i filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti. U periodu od 1965-80, aktivno se bavi likovnom umetnošću. U početku, blizak je grupi Medijala, da bi kasnije svojim radom nastupao u okviru Nove umetničke prakse 70-tih. Kao reditelj, bavio se eksperimentalnim filmom, radio je televizijske emisije i filmove, da bi se početkom 80-tih uključio i u profesionalnu kinematografiju. Objavio je tekstove o filmu u domaćim i stranim filmskim časopisima, a priredio je i nekoliko knjiga i publikacija o domaćim i stranim filmskim rediteljima. Tokom 1990-91 bio je direktor Jugoslovenske kinoteke u Beogradu. Godine 1996, u anketi Akademije za filmsku umetnost i nauku, organizovanoj povodom 100-godišnjice filma kod nas, njegov film Ko to tamo peva (1980) proglašen je za najbolji jugoslovenski film snimljen tokom poslednjih 50 godina. Profesor je filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti i na Akademiji umetnosti "Braća Karić" u Beogradu.

Knjige i brošure o filmu: Ričard Sarafijan (1977); Ričard Flejser (1978); Zovem se Džon Ford, ja pravim vesterne (1980); Straub/Anna Magdalena Bach (1980); Živojin Pavlović-dva razgovora (1982, ko-autor); Mihajlo Al. Popović sa verom u Boga (1991, ko-autor); Vrtoglavica (1998). Tekstovi o filmu objavljivani su mu u časopisima: Filmograf (Beograd), Film (Zagreb), Positiff (Pariz) i New Moment (Beograd). Tokom 1976-79, samostalno izdaje fanzin filmski letak.

Preporučujemo
Razlog pošasti Rafael Arguljol

Ovo je priča o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, bolesti koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. No svi hrle da je zaborave kao da se nikad nije dogodila. Vlada briše sve dokaze o njenom postojanju...

Aluzije na svet u kome danas živimo su jasne: umor Zapada, sveopšte odumiranje humanosti, filozofija potrošnje, licemerje medija, politike i društvenih normi...

Više o knjizi
NE PONAVLJAJTE ISTE GREŠKE KOJE JE UČINILA ŠPANIJA - Intervju Rafaela Arguljola za Kulturni dodatak, Politika

Sveopšti nedostatak individualne odgovornosti može dovesti do smrti drugih. Moramo imati na umu da većina generacija nije učestvovala ni u jednom ratu. Tako su ovde neki ljudi otišli na more da se odmaraju, bežeći iz Madrida, gde je bio fokus zaraze, a poneko je najavljivao žurku da proslavi dolazak virusa korona.

Velike pošasti mogu da nas dovedu do napretka kako u našem osećaju individualne slobode i odgovornosti, tako i kolektivne ili, naprotiv, da nas gurnu unazad, kaže pisac Rafael Arguljol...

Dalje

Vrtoglavica Slobodan Šijan @Mala edicija proze

Godina izdanja: 1998.
Cena: RASPRODATO