TRAŽI

Vasilij Aksjonov

Vasilij Aksjonov je rođen 1932. u Kazanju, a u detinjstvu je nekoliko godina proveo u Magadanu, gradu u kojem je njegova majka Jevgenija Ginzburg bila u progonstvu. Završio je medicinski fakultet i jedno vreme radio u bolnici. Kao pisac se proslavio romanom Kolege (1960), po kojem je snimljen i film. Taj roman, kao i Karta za zvezde, Narandže iz Maroka i Vreme je, moj druže, vreme je, učinile su Aksjonova jednim od lidera takozvane mlade proze, koja je uz mnogo pompe stupila na scenu krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina.

Aksjonovljeva dela izazvala su mnogo polemike među kritičarima, budući da se bavio problemima perioda otopljavanja, pre svega večnim konfliktom između očeva i dece, do kojeg je došlo u procesu odricanja od totalitarne prošlosti. Njegovu prozu odlikuje ispovedni karakter i naglašeno interesovanje za unutrašnji svet junaka i ljudsku psihologiju uopšte.

Krajem šezdesetih godina Aksjonov poseže za zabranjenim spisateljskim oružjem – totalnom satirom, kako ju je sâm nazvao. Kritičari postaju sve oštriji, napada ga čak i sam Hruščov, a u drugoj polovini sedamdesetih sve se dodatno komplikuje činjenicom da je Aksjonov svoja dela počeo da objavljuje u inostranstvu (pre svega u SAD). Učestvovao je u stvaranju sada već čuvenog časopisa Metropol kojim su se pisci odlučno ogradili od socrealizma kao vladajućeg književnog pravca. Emigrirao je u Ameriku 1980. godine i ubrzo mu je bilo oduzeto sovjetsko državljanstvo.

Nastanio se u Vašingtonu i nastavio aktivno da radi. Bavio se pisanjem i na jednom univerzitetu u tom gradu predavao rusku književnost. Državljanstvo mu je vraćeno 1990. Iako je u SAD proveo mnogo godina – kako sâm kaže Amerika je njegova kuća – on se ne oseća kao Amerikanac i nikada se tako neće osećati. Dela koja je napisao u emigraciji svedoče o tome da je jedino Rusija u fokusu njegovih interesovanja – iako emigrant, Aksjonov ostaje istinski ruski pisac.

Junaci njegovih dela su mladi ljudi skeptički nastrojeni prema sovjetskoj stvarnosti, nihilisti puni stihijnog osećanja prividne slobode, koje interesuju zapadna muzika i književnost – sve ono što je bilo u suprotnosti sa orijentirima koje je postavila prethodna generacija. U kasnijim delima sve više se oseća filozofski pristup u razmišljanjima o neuspehu „otopljavanja“ i labilnoj prirodi čoveka koji je sve svoje nade polagao upravo u te promene.

Preporučujemo
Baš kako treba Justejn Gorder

"Brižljivo odmereno. Justejn Gorder nam obećava ʻMalu priču o skoro svemuʹ i to obećanje održava i u lepom i u bolnom. Priča je poetična. Jednostavan jezik upotrebljen je na snažan i divan način. Putovanje se proteže od najvećih morskih dubina do prostranstava kosmosa, a kad se završi, čitalac poželi da pošalje poruku voljenoj osobi i podseti je koliko mu znači. Deluje ambiciozno pisati ʻo skoro svemuʹ  na stotinu strana, ali Gorder na virtuozan način čini da je tih stotinu strana baš koliko treba." - Andrea Kurc, Universitas 

Više o knjizi
Gorder stiže u Beograd!

Geopoetika izdavaštvo upravo je objavila prvo strano izdanje u svetu najnovije knjige Justejna Gordera "Baš kako treba", u prevodu s norveškog jezika Radoša Kosovića.

Justejn Gorder, autor čuvene knjige "Sofijin svet", povodom objavljivanja novog naslova i 25. rođendana Geopoetike, biće naš gost u Beogradu.

Promocija novog naslova, ali i celokupnog Gorderovog stvaralaštva biće održana u sredu 12.12.2018, od 18 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograd (Kolarčeva 6). Tom prilikom će autor potpisivati knjige. Ulaz je slobodan, a prevod obezbedjen!

Na promociji će pored autora učestvovati i Radoš Kosović, prevodilac i Jasna Novakov Sibinović, izvršna urednica Geopoetike...

Dalje

Moskva kva-kva Vasilij Aksjonov @Svet proze

Godina izdanja: 2007.
Cena: RASPRODATO

Retki elementi Vasilij Aksjonov @Svet proze

Godina izdanja: 2008
Cena: 803,00 din