TRAŽI

Ostrvo dana pređašnjeg Umberto Eko
Prevela s italijanskog Elizabeta Vasiljević
Godina izdanja: 1995
Broj Strana: 460, tvrd povez

Cena: RASPRODATO

Treći roman jednog od najpoznatijih svetskih pisaca (nakon Imena ruže i Fukoovog klatna) kojeg odlikuje izuzetno bogatstvo jezika i osobiti književni stil. U leto 1643. mladi plemić iz Pijemonta doživljava brodolom u južnim morima, na posve pustom brodu. Ispred njega - Ostrvo do kojeg ne moze da stigne, daleko u prostoru, ali i u vremenu. U tom Moru Bezazlenosti ništa nije bezazleno; i Roberto to zna od samog početka, jer je stigao na Antipode (gde bi ljudi trebalo da hodaju naglavačke, nogu podignutih u vis) kako bi pokušao (ne želeci to) da razreši misteriju koja zadaje brige velikim evropskim silama tog doba: tajnu koja se zove Punto Fijo.

Umberto Eko (1932–2016), bio je filozof, estetičar, semiolog, teoretičar književnosti, pisac, esejista i istoričar srednjegveka. Njegovi radovi objavljivani šezdesetih godina dvadesetog veka, a posebno iz oblasti srednjovekovne estetike, uveli su ga međunaj značajnije predstavnike avangarde u italijanskoj kulturi. Osnovao je dva književna magazina i kao redovan profesor predavao semiotiku na nekoliko prestižnih italijanskih i američkih univerziteta. Svoj debi kao pisac imao je romanom Ime ruže (1980), za kojim slede Fukoovo klatno (1988), Ostrvo dana pređašnjeg (1994, Geopoetika 1995), Baudolino (2000), Tajanstveni plamen kraljice Loane (2004), Praško groblje (2010) i Nulti broj (2015).

Među brojnim delima izdvajaju se eseji i studije: Otvoreno delo (1962), Mali dnevnik (1963), Traktat o opštoj semiotici (1975), Lector in fabula (1979), Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka (1987), Granice tumačenja (1990), Šest šetnji po narativnoj šumi (1994), Od drveta do lavirinta (2007) i zajedno sa Žan-Klod Karijerom Ovo nije kraj knjige (2009), Istorija mitskih zemalja (2013). Autorje i dve monografije Istorija lepote (2004) i Istorija ružnoće (2007).

Objavio je knjigu tekstova La bustina di Minerva (1999), nazvanu po rubrici koju je pisao u nedeljniku Espreso. Knjiga Pape Satàn Aleppe (2016) njen je nastavak.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Proročanstvo i druge priče Sandro Veronezi

Ovu zbirku naseljava jedan svet pre svega muških protagonista koji traže odgovore, a oni se kriju u telefonskom pozivu s neba, pojavi jedne kornjače, u znacima, poput jedne ženske cipele koja se bez razloga nađe u stanu, upaljaču koji nestane negde u automobilu. Život ovih priča pulsira u sferama koje nam izgledaju kao da su u snu, a zapravo su stvarne. Sa retkom posvećenošću detaljima, Veronezi ispisuje raznolike priče pune neočekivanih obrta...

Više o knjizi
Uskoro “Tarantula” Boba Dilana

U Geopoetici uskoro izlazi "Tarantula", prozno delo Boba Dilana, koji je prošle godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Geopoetika je ekskluzivni izdavač Dilanovih dela na srpskom jeziku, a u našoj kući su ranije objavljene Dilanove „Hronike“, koje su ove godine doživele i svoje novo izdanje.

"Tarantula" uspešno dočarava sliku haosa kreativnog uma koji ume da bude zastrašujuće brutalan i amoralno sablažnjiv, ali i neodoljivo duhovit i dirljivonežan...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet