TRAŽI

Ostrvo dana pređašnjeg Umberto Eko
Prevela s italijanskog Elizabeta Vasiljević
Godina izdanja: 1995
Broj Strana: 460, tvrd povez

Cena: RASPRODATO

Treći roman jednog od najpoznatijih svetskih pisaca (nakon Imena ruže i Fukoovog klatna) kojeg odlikuje izuzetno bogatstvo jezika i osobiti književni stil. U leto 1643. mladi plemić iz Pijemonta doživljava brodolom u južnim morima, na posve pustom brodu. Ispred njega - Ostrvo do kojeg ne moze da stigne, daleko u prostoru, ali i u vremenu. U tom Moru Bezazlenosti ništa nije bezazleno; i Roberto to zna od samog početka, jer je stigao na Antipode (gde bi ljudi trebalo da hodaju naglavačke, nogu podignutih u vis) kako bi pokušao (ne želeci to) da razreši misteriju koja zadaje brige velikim evropskim silama tog doba: tajnu koja se zove Punto Fijo.

Umberto Eko (1932–2016), bio je filozof, estetičar, semiolog, teoretičar književnosti, pisac, esejista i istoričar srednjegveka. Njegovi radovi objavljivani šezdesetih godina dvadesetog veka, a posebno iz oblasti srednjovekovne estetike, uveli su ga međunaj značajnije predstavnike avangarde u italijanskoj kulturi. Osnovao je dva književna magazina i kao redovan profesor predavao semiotiku na nekoliko prestižnih italijanskih i američkih univerziteta. Svoj debi kao pisac imao je romanom Ime ruže (1980), za kojim slede Fukoovo klatno (1988), Ostrvo dana pređašnjeg (1994, Geopoetika 1995), Baudolino (2000), Tajanstveni plamen kraljice Loane (2004), Praško groblje (2010) i Nulti broj (2015).

Među brojnim delima izdvajaju se eseji i studije: Otvoreno delo (1962), Mali dnevnik (1963), Traktat o opštoj semiotici (1975), Lector in fabula (1979), Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka (1987), Granice tumačenja (1990), Šest šetnji po narativnoj šumi (1994), Od drveta do lavirinta (2007) i zajedno sa Žan-Klod Karijerom Ovo nije kraj knjige (2009), Istorija mitskih zemalja (2013). Autorje i dve monografije Istorija lepote (2004) i Istorija ružnoće (2007).

Objavio je knjigu tekstova La bustina di Minerva (1999), nazvanu po rubrici koju je pisao u nedeljniku Espreso. Knjiga Pape Satàn Aleppe (2016) njen je nastavak.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč...

Više o knjizi
"Tarantula" u Studentskom gradu

U sredu, 22. novembra, od 19h u Klubu Magistrala u Studentskom gradu održaće se književno veče posvećeno romanu "Tarantula" Boba Dilana (Geopoetika, 2017), u prevodu prof. dr Zorana Paunovića.

U programu učestvuju: Petar Janjatović, Vladislav Bajac i Zoran Paunović.

Dilanovo delo nastoji da dočara muziku podsvesti – njegove vlastite, ali i podsvesti svakog od nas. Taj nivo, nivo podsvesti, možda je jedino pravo polazište za čitanje "Tarantule".

Ovo delo, sasvim izvesno, ne predstavlja neuspeli pokušaj unošenja reda u haos, već uspešno dočaranu sliku haosa – zavodljivog haosa kreativnog uma, koji ume da bude zastrašujuće brutalan i amoralno sablažnjiv, ali i neodoljivo duhovit i dirljivo nežan...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Tarantula Bob Dilan @Notni spisi

Lutkar Justejn Gorder @Svet proze

Povratna adresa Aleksandar Genis @Geopoetika

Sila Dobrote Danijel Goleman @Slobodni svet

Koks ili Tok vremena Kristof Ransmajer @Svet proze