TRAŽI

Morbus Kitahara Kristof Ransmajer
preveo s nemačkog Zlatko Krasni
Godina izdanja: 1999
Broj Strana: mek povez

ISBN: 86-83053-28-8

Cena: RASPRODATO

"Mir u Oranijenburgu" jeste naziv za godine i decenije nakon velikog evropskog rata. Ovo ime ne obeležava, medjutim, epohu nove izgradnje, već se odnosi na kaznu, odmazdu i osvetu. Po volji pobednika, potučeni neprijatelj mora da se iz svojih razrušenih gradova i industrijskih postrojenja vrati na pašnjake i polja repe, nazad u prošli vek. Troje ljudi se susreće u Moru, opusteloj varošici kraj jezera u senci visokih planina. Ambras, "kralj pasa" i nekadašnji logoraš, postaje nekoliko godina posle svog oslobadjanja upravnik istog kamenoloma u kome je patio kao robijaš. Mrze ga i plaše ga se dok sa svojim čoporom podivljalih pasa živi u nekadašnjem sjaju Vile Flora. Lili, "Brazilka", sanja - dok ilegalno prelazi granicu između okupacionih zona - o miru na obali daleke zemlje, i živi povučeno u ruševinama predratne banje. Ponekad pak odlazi do svog planinskog skrovišta, s oružjem iz bivšeg rata i pretvara se u snajperistu koji ubija neprijatelje. I Bering, "čovek-ptica", kovač iz Mora, napušta svoj dom, svoj u korov zarastao gvozdeni otpad, kako bi najpre postao vozač kralja pasa, potom njegov naoružan, na sve spreman, telohranitelj. Ali u ovom svom drugom životu postaje žrtva zagonetnog očnog oboljenja po imenu Morbus Kitahara: postepeno pomračenje vida. Kristof Ransmajer je izvanredan stilista, pisac dugog daha i majstor držanja čitaoceve pažnje. Morbus Kitahara je roman koji donosi inovacije u žanru. Zasigurno je jedan od najintrigantnijih, koji su poslednjih godina objavljeni u Evropi.

Kristof Ransmajer (Christoph Ransmayr) rođen je 1954. godine u Velsu, Gornja Austrija. Studirao je filozofiju u Beču; više godina bio je urednik kulturnih rubrika u novinama. Od 1982. bavi se samo književnošću. Sarađivao je u različitim časopisima (među ostalima Transatlantik, Štern). Do sada je objavio: Užasi leda i mraka (Geopoetika, 1997), Mrtav ugao, Morbus Kitahara (Geopoetika 1999), Poslednji svet (Geopoetika, 2003), Put za Surabaju, Sjajna propast - projekat odvodnjavanja ili otkrivanje suštinskog, Nevidljivo. Tirada na tri plaže, Nesuđeni ili nebeski areali Anselma Kifera, Klanjanje džina. O pripovedanju, Priznanja jednog turiste. Saslušanje, Leteća planina (Geopoetika, 2008), Dame i gospoda pod vodom (zajedno sa Manfredom Vakolbingerom).

Svetsku slavu stekao je romanom Poslednji svet.

Dobitnik je velikog broja nagrada, među kojima su: Franc Kafka (1995), nagrada Evropske unije Aristeion za roman Morbus Kitahara (1996), književna nagrada Soloturner (1997), nagrada Helderlin (1998), pozorišna nagrada Nestroj (2001), književna nagrada Bertold Breht (2004), Velika Austrijska nagrada za književnost (2004).

Nakon Irske, u kojoj je proveo više godina, od 2006. godine ponovo živi u Beču.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Razlog pošasti Rafael Arguljol

Ovo je priča o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, bolesti koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. No svi hrle da je zaborave kao da se nikad nije dogodila. Vlada briše sve dokaze o njenom postojanju...

Aluzije na svet u kome danas živimo su jasne: umor Zapada, sveopšte odumiranje humanosti, filozofija potrošnje, licemerje medija, politike i društvenih normi...

Više o knjizi
NE PONAVLJAJTE ISTE GREŠKE KOJE JE UČINILA ŠPANIJA - Intervju Rafaela Arguljola za Kulturni dodatak, Politika

Sveopšti nedostatak individualne odgovornosti može dovesti do smrti drugih. Moramo imati na umu da većina generacija nije učestvovala ni u jednom ratu. Tako su ovde neki ljudi otišli na more da se odmaraju, bežeći iz Madrida, gde je bio fokus zaraze, a poneko je najavljivao žurku da proslavi dolazak virusa korona.

Velike pošasti mogu da nas dovedu do napretka kako u našem osećaju individualne slobode i odgovornosti, tako i kolektivne ili, naprotiv, da nas gurnu unazad, kaže pisac Rafael Arguljol...

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Trpeza za umorne putnike Đorđe S. Kostić @Kultura kuhinje