TRAŽI

Morbus Kitahara Kristof Ransmajer
preveo s nemačkog Zlatko Krasni
Godina izdanja: 1999
Broj Strana: mek povez

ISBN: 86-83053-28-8

Cena: RASPRODATO

"Mir u Oranijenburgu" jeste naziv za godine i decenije nakon velikog evropskog rata. Ovo ime ne obeležava, medjutim, epohu nove izgradnje, već se odnosi na kaznu, odmazdu i osvetu. Po volji pobednika, potučeni neprijatelj mora da se iz svojih razrušenih gradova i industrijskih postrojenja vrati na pašnjake i polja repe, nazad u prošli vek. Troje ljudi se susreće u Moru, opusteloj varošici kraj jezera u senci visokih planina. Ambras, "kralj pasa" i nekadašnji logoraš, postaje nekoliko godina posle svog oslobadjanja upravnik istog kamenoloma u kome je patio kao robijaš. Mrze ga i plaše ga se dok sa svojim čoporom podivljalih pasa živi u nekadašnjem sjaju Vile Flora. Lili, "Brazilka", sanja - dok ilegalno prelazi granicu između okupacionih zona - o miru na obali daleke zemlje, i živi povučeno u ruševinama predratne banje. Ponekad pak odlazi do svog planinskog skrovišta, s oružjem iz bivšeg rata i pretvara se u snajperistu koji ubija neprijatelje. I Bering, "čovek-ptica", kovač iz Mora, napušta svoj dom, svoj u korov zarastao gvozdeni otpad, kako bi najpre postao vozač kralja pasa, potom njegov naoružan, na sve spreman, telohranitelj. Ali u ovom svom drugom životu postaje žrtva zagonetnog očnog oboljenja po imenu Morbus Kitahara: postepeno pomračenje vida. Kristof Ransmajer je izvanredan stilista, pisac dugog daha i majstor držanja čitaoceve pažnje. Morbus Kitahara je roman koji donosi inovacije u žanru. Zasigurno je jedan od najintrigantnijih, koji su poslednjih godina objavljeni u Evropi.

Kristof Ransmajer (Christoph Ransmayr) rođen je 1954. godine u Velsu, Gornja Austrija. Studirao je filozofiju u Beču; više godina bio je urednik kulturnih rubrika u novinama. Od 1982. bavi se samo književnošću. Sarađivao je u različitim časopisima (među ostalima Transatlantik, Štern). Do sada je objavio: Užasi leda i mraka (Geopoetika, 1997), Mrtav ugao, Morbus Kitahara (Geopoetika 1999), Poslednji svet (Geopoetika, 2003), Put za Surabaju, Sjajna propast - projekat odvodnjavanja ili otkrivanje suštinskog, Nevidljivo. Tirada na tri plaže, Nesuđeni ili nebeski areali Anselma Kifera, Klanjanje džina. O pripovedanju, Priznanja jednog turiste. Saslušanje, Leteća planina (Geopoetika, 2008), Dame i gospoda pod vodom (zajedno sa Manfredom Vakolbingerom).

Svetsku slavu stekao je romanom Poslednji svet.

Dobitnik je velikog broja nagrada, među kojima su: Franc Kafka (1995), nagrada Evropske unije Aristeion za roman Morbus Kitahara (1996), književna nagrada Soloturner (1997), nagrada Helderlin (1998), pozorišna nagrada Nestroj (2001), književna nagrada Bertold Breht (2004), Velika Austrijska nagrada za književnost (2004).

Nakon Irske, u kojoj je proveo više godina, od 2006. godine ponovo živi u Beču.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Brada natopljena krvlju Daniel Galera

U ovom romanu koji se teško ispušta iz ruku, čitalac ima priliku da se upozna s delom Brazila koji se ne uklapa u našu uobičajenu sliku o toj zemlji i koji je egzotičan čak i velikom broju Brazilaca. Opisujući palanački mentalitet primorskog mesta koje još nije našlo svoje mesto u novom veku, autor donosi razmišljanja i nedoumice mladog čoveka koji pokušava da shvati svoju ulogu u svetu, da sebi objasni ko je on, ko su drugi, da li se može voleti, da li se može praštati i da li praštanje ičemu služi.

 

Više o knjizi
Preminuo književnik Huan Oktavio Prens

Huan Oktavio Prens preminuo je 14. novembra 2019. godine u 87. godini života.

Ro­đen je u Ensenadi (La Plata), 1932. godine. Rodnu Argentinu napustio je 1975, kao politički emigrant. Od 1962. do 1967. i od 1975. do 1978. godine živeo je u Beogradu gde su mu se i rodile dve ćerke, da bi se 1978. godine definitivno nastanio u Trstu. Za sebe je voleo da kaže da je Jugoitaloargentinac. Prens je svoj radni vek proveo kao univerzitetski profesor španskog jezika i književnosti, a od sedamdesetih godina prošlog veka stekao je međ­unarodni ugled kao pesnik. Autor je velikog broja zbirki pesama i priča, i dva romana koja su oba objavljena i na srpskom jeziku. Izdavačka kuća Geopoetika objavila je 2016. godine njegov poslednji roman Višak identiteta u prevodu Gordane Ćirjanić.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Onaj iznutra Sem Šepard @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ja nemam svoje ime Ju Hua @Svet proze