TRAŽI

Morbus Kitahara Kristof Ransmajer
preveo s nemačkog Zlatko Krasni
Godina izdanja: 1999
Broj Strana: mek povez

ISBN: 86-83053-28-8

Cena: RASPRODATO

"Mir u Oranijenburgu" jeste naziv za godine i decenije nakon velikog evropskog rata. Ovo ime ne obeležava, medjutim, epohu nove izgradnje, već se odnosi na kaznu, odmazdu i osvetu. Po volji pobednika, potučeni neprijatelj mora da se iz svojih razrušenih gradova i industrijskih postrojenja vrati na pašnjake i polja repe, nazad u prošli vek. Troje ljudi se susreće u Moru, opusteloj varošici kraj jezera u senci visokih planina. Ambras, "kralj pasa" i nekadašnji logoraš, postaje nekoliko godina posle svog oslobadjanja upravnik istog kamenoloma u kome je patio kao robijaš. Mrze ga i plaše ga se dok sa svojim čoporom podivljalih pasa živi u nekadašnjem sjaju Vile Flora. Lili, "Brazilka", sanja - dok ilegalno prelazi granicu između okupacionih zona - o miru na obali daleke zemlje, i živi povučeno u ruševinama predratne banje. Ponekad pak odlazi do svog planinskog skrovišta, s oružjem iz bivšeg rata i pretvara se u snajperistu koji ubija neprijatelje. I Bering, "čovek-ptica", kovač iz Mora, napušta svoj dom, svoj u korov zarastao gvozdeni otpad, kako bi najpre postao vozač kralja pasa, potom njegov naoružan, na sve spreman, telohranitelj. Ali u ovom svom drugom životu postaje žrtva zagonetnog očnog oboljenja po imenu Morbus Kitahara: postepeno pomračenje vida. Kristof Ransmajer je izvanredan stilista, pisac dugog daha i majstor držanja čitaoceve pažnje. Morbus Kitahara je roman koji donosi inovacije u žanru. Zasigurno je jedan od najintrigantnijih, koji su poslednjih godina objavljeni u Evropi.

Kristof Ransmajer (Christoph Ransmayr) rođen je 1954. godine u Velsu, Gornja Austrija. Studirao je filozofiju u Beču; više godina bio je urednik kulturnih rubrika u novinama. Od 1982. bavi se samo književnošću. Sarađivao je u različitim časopisima (među ostalima Transatlantik, Štern). Do sada je objavio: Užasi leda i mraka (Geopoetika, 1997), Mrtav ugao, Morbus Kitahara (Geopoetika 1999), Poslednji svet (Geopoetika, 2003), Put za Surabaju, Sjajna propast - projekat odvodnjavanja ili otkrivanje suštinskog, Nevidljivo. Tirada na tri plaže, Nesuđeni ili nebeski areali Anselma Kifera, Klanjanje džina. O pripovedanju, Priznanja jednog turiste. Saslušanje, Leteća planina (Geopoetika, 2008), Dame i gospoda pod vodom (zajedno sa Manfredom Vakolbingerom).

Svetsku slavu stekao je romanom Poslednji svet.

Dobitnik je velikog broja nagrada, među kojima su: Franc Kafka (1995), nagrada Evropske unije Aristeion za roman Morbus Kitahara (1996), književna nagrada Soloturner (1997), nagrada Helderlin (1998), pozorišna nagrada Nestroj (2001), književna nagrada Bertold Breht (2004), Velika Austrijska nagrada za književnost (2004).

Nakon Irske, u kojoj je proveo više godina, od 2006. godine ponovo živi u Beču.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Evolucija svega Met Ridli

Ridli ruši mit o svetu kao unapred osmišljenom i isplaniranom mestu za život, gde velikim događajima i promenama današnjice neko upravlja "odozgo". Sasvim je suprotno, naša najveća dostignuća dolaze "odozdo", za šta nalazi brojne argumente u nauci, ekonomiji, istoriji, politici i filozofiji i uverljivo pokazuje da ljudsko društvo evoluira i da se veliki događaji i kretanja, ljudska dostignuća, navike i običaji – praktično celokupna ljudska kultura – menjaju  postepeno, spontano i neminovno, po istim principima koji vladaju evolucijom živog sveta. 

Više o knjizi
Ivana Velimirac dobitnica nagrade "Branko Jelić"

Ivana Velimirac dobitnica je nagrade „Branko Jelić“ za 2018. za najbolji prevod sa francuskog na srpski u kategoriji „fikcija“ za roman „Nadleštvo za bašte i ribnjake“, Didjea Dekoana, u izdanju Geopoetike. Nagradu „Branko Jelić“ dodeljuju Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije.

Nagrada nosi ime našeg znamenitog prevodioca, koji je iza sebe ostavio celu biblioteku prevoda Siorana, Garodija, Sartra, Levi-Strosa, Brodela, Jankeleviča, biblioteku prevedenih najtežih tekstova iz oblasti antropologije, filozofije, teorije književnosti, istorije, ali i lepe književnosti

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze