TRAŽI

Užasi leda i mraka Kristof Ransmajer
Preveo s nemačkog Zlatko Krasni
Godina izdanja: 1997
Broj Strana: 200, mek povez

Cena: RASPRODATO

Autor romana Poslednji svet kojim je stekao status kultnog pisca, Kristof Ransmajer u knjizi Užasi leda i mraka koju je napisao 1984. g. povezuje formu romana sa elementima istorijske dokumentacije stvarajući tako novo literarno jedinstvo. Jozef Macini - mladi Italijan koji voli da izmišlja stvarnost, smišlja priče i potom otkriva stvarne događaje koji se sa njima podudaraju - postaje opsednut Austrougarskom ekspedicijom na Arktik 1872. godine. Više od stotinu godina kasnije, on se odlučuje na podražavanje njihove avanture. Ransmajer koristi njegovu priču i dnevnike prvobitne ekspedicije, brilijantno rekonstruiše oba putovanja, ujedno ispitujući krajnosti čovekove psihe. Užasi leda i mraka se ne mogu čitati samo kao izveštaj o avanturi, već i kao parabola jedne stvarnosti koja daleko prevazilazi granicu ovih putovanja. U ovom romanu se izvorna narativnost putovanja pretvara u brilijantno delo puno neizvesnosti koje predstavlja i lirsku meditaciju o metafizici istraživanja.

Kristof Ransmajer (Christoph Ransmayr) rođen je 1954. godine u Velsu, Gornja Austrija. Studirao je filozofiju u Beču; više godina bio je urednik kulturnih rubrika u novinama. Od 1982. bavi se samo književnošću. Sarađivao je u različitim časopisima (među ostalima Transatlantik, Štern). Do sada je objavio: Užasi leda i mraka (Geopoetika, 1997), Mrtav ugao, Morbus Kitahara (Geopoetika 1999), Poslednji svet (Geopoetika, 2003), Put za Surabaju, Sjajna propast - projekat odvodnjavanja ili otkrivanje suštinskog, Nevidljivo. Tirada na tri plaže, Nesuđeni ili nebeski areali Anselma Kifera, Klanjanje džina. O pripovedanju, Priznanja jednog turiste. Saslušanje, Leteća planina (Geopoetika, 2008), Dame i gospoda pod vodom (zajedno sa Manfredom Vakolbingerom).

Svetsku slavu stekao je romanom Poslednji svet.

Dobitnik je velikog broja nagrada, među kojima su: Franc Kafka (1995), nagrada Evropske unije Aristeion za roman Morbus Kitahara (1996), književna nagrada Soloturner (1997), nagrada Helderlin (1998), pozorišna nagrada Nestroj (2001), književna nagrada Bertold Breht (2004), Velika Austrijska nagrada za književnost (2004).

Nakon Irske, u kojoj je proveo više godina, od 2006. godine ponovo živi u Beču.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Razlog pošasti Rafael Arguljol

Ovo je priča o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, bolesti koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. No svi hrle da je zaborave kao da se nikad nije dogodila. Vlada briše sve dokaze o njenom postojanju...

Aluzije na svet u kome danas živimo su jasne: umor Zapada, sveopšte odumiranje humanosti, filozofija potrošnje, licemerje medija, politike i društvenih normi...

Više o knjizi
Junakinja romana Vesne Goldsvorti u Gardijanovom izboru najbolje obučenih književnih likova

Albertina, glavna junakinja romana "Gospodin Ka" Vesne Goldsvorti, koji je Geopoetika objavila 2017. godine, našla se u izboru kritičarke Gardijana među deset najbolje obučenih likova u književnosti. Pored Albertine na listi se nalaze i junaci klasika svetske književnosti poput Ane Karenjine, Džejn Ejr, Gospodara prstenova i Velikog Getzbija.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Trpeza za umorne putnike Đorđe S. Kostić @Kultura kuhinje