TRAŽI

Užasi leda i mraka Kristof Ransmajer
Preveo s nemačkog Zlatko Krasni
Godina izdanja: 1997
Broj Strana: 200, mek povez

Cena: RASPRODATO

Autor romana Poslednji svet kojim je stekao status kultnog pisca, Kristof Ransmajer u knjizi Užasi leda i mraka koju je napisao 1984. g. povezuje formu romana sa elementima istorijske dokumentacije stvarajući tako novo literarno jedinstvo. Jozef Macini - mladi Italijan koji voli da izmišlja stvarnost, smišlja priče i potom otkriva stvarne događaje koji se sa njima podudaraju - postaje opsednut Austrougarskom ekspedicijom na Arktik 1872. godine. Više od stotinu godina kasnije, on se odlučuje na podražavanje njihove avanture. Ransmajer koristi njegovu priču i dnevnike prvobitne ekspedicije, brilijantno rekonstruiše oba putovanja, ujedno ispitujući krajnosti čovekove psihe. Užasi leda i mraka se ne mogu čitati samo kao izveštaj o avanturi, već i kao parabola jedne stvarnosti koja daleko prevazilazi granicu ovih putovanja. U ovom romanu se izvorna narativnost putovanja pretvara u brilijantno delo puno neizvesnosti koje predstavlja i lirsku meditaciju o metafizici istraživanja.

Kristof Ransmajer (Christoph Ransmayr) rođen je 1954. godine u Velsu, Gornja Austrija. Studirao je filozofiju u Beču; više godina bio je urednik kulturnih rubrika u novinama. Od 1982. bavi se samo književnošću. Sarađivao je u različitim časopisima (među ostalima Transatlantik, Štern). Do sada je objavio: Užasi leda i mraka (Geopoetika, 1997), Mrtav ugao, Morbus Kitahara (Geopoetika 1999), Poslednji svet (Geopoetika, 2003), Put za Surabaju, Sjajna propast - projekat odvodnjavanja ili otkrivanje suštinskog, Nevidljivo. Tirada na tri plaže, Nesuđeni ili nebeski areali Anselma Kifera, Klanjanje džina. O pripovedanju, Priznanja jednog turiste. Saslušanje, Leteća planina (Geopoetika, 2008), Dame i gospoda pod vodom (zajedno sa Manfredom Vakolbingerom).

Svetsku slavu stekao je romanom Poslednji svet.

Dobitnik je velikog broja nagrada, među kojima su: Franc Kafka (1995), nagrada Evropske unije Aristeion za roman Morbus Kitahara (1996), književna nagrada Soloturner (1997), nagrada Helderlin (1998), pozorišna nagrada Nestroj (2001), književna nagrada Bertold Breht (2004), Velika Austrijska nagrada za književnost (2004).

Nakon Irske, u kojoj je proveo više godina, od 2006. godine ponovo živi u Beču.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Mazohistkinja Katja Perat

"Ono što je došlo s Frojdovim nipodaštavanjem moje ljubavi prema Jakobu bilo je bolno gotovo kao njegova smrt jer mi je potvrdilo da je sve što sam osećala prema njemu neosnovano i da nema nikakvu materijalnu podlogu. Da sam tog ranjivog i nesnađenog čoveka, s kojim sam saosećala i na svoj način ga kovala u zvezde, izmislila sama."

Više o knjizi
In memoriam Era Milivojević

Era Milivojević diplomirao je 1965. godine na Školi za primenjene umetnosti u Novom Sadu. Bio je deo čuvene neformalne grupe umetnika uz Marinu Abramović i Rašu Todosijevića koji su delovali u beogradskom SKC-u 70-ih godina 20. veka kao začetnici nove umetničke prakse...

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Čovek u crvenom kaputu Džulijan Barns @Krug

Srneća leđa Ana Marija Grbić @Mala edicija proze

Potencijalni kandidat Erdžan Kesal @Svet proze

Jugosloveni Boris Miljković @Svet proze

Poodmaklo Nina Like @Svet proze

Mladost bez mladosti Mirča Elijade @Retro premijere