TRAŽI

Užasi leda i mraka Kristof Ransmajer
Preveo s nemačkog Zlatko Krasni
Godina izdanja: 1997
Broj Strana: 200, mek povez

Cena: RASPRODATO

Autor romana Poslednji svet kojim je stekao status kultnog pisca, Kristof Ransmajer u knjizi Užasi leda i mraka koju je napisao 1984. g. povezuje formu romana sa elementima istorijske dokumentacije stvarajući tako novo literarno jedinstvo. Jozef Macini - mladi Italijan koji voli da izmišlja stvarnost, smišlja priče i potom otkriva stvarne događaje koji se sa njima podudaraju - postaje opsednut Austrougarskom ekspedicijom na Arktik 1872. godine. Više od stotinu godina kasnije, on se odlučuje na podražavanje njihove avanture. Ransmajer koristi njegovu priču i dnevnike prvobitne ekspedicije, brilijantno rekonstruiše oba putovanja, ujedno ispitujući krajnosti čovekove psihe. Užasi leda i mraka se ne mogu čitati samo kao izveštaj o avanturi, već i kao parabola jedne stvarnosti koja daleko prevazilazi granicu ovih putovanja. U ovom romanu se izvorna narativnost putovanja pretvara u brilijantno delo puno neizvesnosti koje predstavlja i lirsku meditaciju o metafizici istraživanja.

Kristof Ransmajer (Christoph Ransmayr) rođen je 1954. godine u Velsu, Gornja Austrija. Studirao je filozofiju u Beču; više godina bio je urednik kulturnih rubrika u novinama. Od 1982. bavi se samo književnošću. Sarađivao je u različitim časopisima (među ostalima Transatlantik, Štern). Do sada je objavio: Užasi leda i mraka (Geopoetika, 1997), Mrtav ugao, Morbus Kitahara (Geopoetika 1999), Poslednji svet (Geopoetika, 2003), Put za Surabaju, Sjajna propast - projekat odvodnjavanja ili otkrivanje suštinskog, Nevidljivo. Tirada na tri plaže, Nesuđeni ili nebeski areali Anselma Kifera, Klanjanje džina. O pripovedanju, Priznanja jednog turiste. Saslušanje, Leteća planina (Geopoetika, 2008), Dame i gospoda pod vodom (zajedno sa Manfredom Vakolbingerom).

Svetsku slavu stekao je romanom Poslednji svet.

Dobitnik je velikog broja nagrada, među kojima su: Franc Kafka (1995), nagrada Evropske unije Aristeion za roman Morbus Kitahara (1996), književna nagrada Soloturner (1997), nagrada Helderlin (1998), pozorišna nagrada Nestroj (2001), književna nagrada Bertold Breht (2004), Velika Austrijska nagrada za književnost (2004).

Nakon Irske, u kojoj je proveo više godina, od 2006. godine ponovo živi u Beču.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Nebulozni poslovi Dejvid Grejber

Oslanjajući se na argumente političkih mislilaca, filozofa i naučnika, Grejber objašnjava društvene i ekonomske posledice ovih poslova i predlaže kako da drugačije postavimo vrednosti, tako da više cenimo rad koji podrazumeva kreativnost i brigu o drugima.

"Smešno je, mada i poražavajuće, koliko pogrešno shvatamo rad i koliko vremena na njega trošimo." 

Više o knjizi
Preminuo antropolog i aktivista Dejvid Grejber

Dejvid Grejber, čuveni američki antropolog i vodeća figura pokreta "Okupirajmo Vol strit", preminuo je u 59. godini. Radio je kao profesor antropologije u Londonskoj školi ekonomije. Bio je poznat kao oštar kritičar kapitalizma i birokratije, kao i po svojim anarhističkim stavovima. Tvorac je popularnog slogana "Mi smo 99 posto".

Geopoetika je do sada objavila njegovu knjigu Utopija pravila (2016), a uskoro se očekuje i Grejberovo kultno delo Nebulozni poslovi (Bullshit Jobs).

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Emocionalna inteligencija Danijel Goleman @Krug

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Muškarci poput mene Per Petešun @Svet proze

Nebulozni poslovi Dejvid Grejber @Slobodni svet