TRAŽI

Troje Džulijan Barns
Prevela sa engleskog Ivana Đurić Paunović
Godina izdanja: 2000
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 205, mek povez
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-057-0

Cena: RASPRODATO

Nakon romana Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja (1994), Geopoetika je objavila jos jedan veliki hit kultnog pisca Džulijana Barnsa. Troje je roman o preljubi u kojem najpre upoznajemo naizgled običnog i ne preterano zanimljivog Stjuarta, zatim i Olivera, njegovog duhovitog i napadnog najboljeg prijatelja. Između njih je Džilijen koja se udaje za Stjuarta, a zatim zapanjuje sve zaljubivši se u Olivera. Barns je, kao majstor humora i raskošne tehnike, napisao duhovit, zabavan, poučan i blago crnohumorni roman koji zaokuplja i fascinira čitaoca.

Džulijan Barns rođen je u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Školovao se u Londonu od 1957. do 1964, a visoko obrazovanje iz oblasti savremenih jezika stekao je na Koledžu Magdalen u Oksfordu. Diplomirao je 1968, a potom je tri godine radio kao leksikograf na Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Barns je 1977. počeo da radi kao kritičar i urednik književne rubrike u časopisima Nju stejtsmen i Nju rivju. Od 1979. do 1986. pisao je TV kritiku, prvo za Nju stejtsmen, a zatim za londonski Obzerver.

Dobitnik je više prestižnih nagrada i diploma, uključujući i nagradu Somerset Mom (Metrolend, 1981). Dobitnik je Bukerove nagrade (Ovo liči na kraj, 2011) za koju je ranije tri puta bio nominovan (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998 i Artur&Džordž, 2005). Pored ostalih, dobio je i nagradu Memorijala Džefrija Fabera (Floberov papagaj, 1985); Pri medisi (Floberov papagaj, 1986); nagradu E. M. Forster, koju dodeljuju Američka akademija i Institut za umetnost i književnost (1986); Gutenbergovu nagradu (1987); nagradu Grincane Kavur (Italija, 1988); i Pri Femina (Troje, 1992). Barns je proglašen vitezom (1988), potom oficirom (1995) i komandirom francuskog Reda umetnosti i književnosti (2004). FVS fondacija mu je 1993. dodelila Šekspirovu nagradu, a 2004. osvojio je Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost. Nagradu Dejvid Koen za životno delo dobio je 2011. godine.

Do sada su objavljena njegova dela: Metrolend (1980), Pre no što me je srela (1982), Floberov papagaj (1984), Zureći u sunce (1986), Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja (1989), Troje (1991), Bodljikavo prase (1992), Pisma iz Londona 1990- 1995 (1995), Obale Lamanša (1996), Engleska, Engleska (1998), Ljubav, itd. (2000), Cepidlaka u kuhinji (2003), Sto od limunovog drveta (2004), Artur & Džordž (2005), Nije to ništa strašno (2008), Puls (2011), Ovo liči na kraj (2011), Nivoi života (2013). Dela su mu prevedena na više od trideset jezika.

Živi u Londonu.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Proročanstvo i druge priče Sandro Veronezi

Ovu zbirku naseljava jedan svet pre svega muških protagonista koji traže odgovore, a oni se kriju u telefonskom pozivu s neba, pojavi jedne kornjače, u znacima, poput jedne ženske cipele koja se bez razloga nađe u stanu, upaljaču koji nestane negde u automobilu. Život ovih priča pulsira u sferama koje nam izgledaju kao da su u snu, a zapravo su stvarne. Sa retkom posvećenošću detaljima, Veronezi ispisuje raznolike priče pune neočekivanih obrta...

Više o knjizi
Letnji popusti u Geopoetici

Zbog velikog interesovanja, Geopoetikina letnja akcija biće produžena do sledećeg petka, 21. jula.

Tokom trajanja akcije u Geopoetikinoj Kući za čitanje u Gospodar Jovanovoj 65 čitaoci će moći da kupe sva naša izdanja po sniženoj ceni od 30%.

Neka izdanja biće na popustu i od 50 %, a među njima se nalaze i knjige čija je osnovna tematika putovanje shvaćeno kao duhovni i fizički sadržaj, lepota bliskih i udaljenih egzotičnih destinacija, različitih predela i ljudi...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet