TRAŽI

Papagajeva teorema Deni Geđ
Preveo s francuskog Jovica Aćin
Godina izdanja: 2000
Broj Strana: 493, mek povez

Cena: RASPRODATO

Još jedan veliki svetski hit u najpopularnijoj ediciji Geopoetike! Ono što je Sofijin svet za filozofiju to je Papagajeva teorema za matematiku! Ova neobična istorija matematike uklopljena je u napetu, dramatičnu i nepredvidivu priču o mafiji, kradljivcima životinja, kidnapovanju, prijateljstvu, ljubavi i otkrivanju velikih tajni. Deni Geđ nam predstavlja novu matematiku - čitajuci o zanimljivim životima slavnih matematičara, čitaoci dobijaju odgovore na pitanja kako su nastali brojevi, znaci, teoreme, dokazi...

Roman Papagajeva teorema se čita u jednom dahu i ne ostavlja nikoga ravnodušnim. Oni koji matematiku nikada nisu voleli i razumeli, imaju priliku da promene mišljenje. Za one, pak, koji se matematikom bave, ova knjiga je put ka tome da je zavole jos više.

Deni Geđ (1940–2010) francuski matematičar, pisac, scenarista i profesor istorije nauke i epistemologije na Univerzitetu Pariz VIII predavao je matematiku i istoriju matematike, a na Odeljenju za filmsku umetnost – filmovanje i romansiranje nauke. Bio je glavni urednik za matematiku u Enciklopediji Larus i autor Matematičke hronike u listu Liberasion. U Parizu je 2009. godine učestvovao u studentskim protestima protiv Novog zakona o univerzitetima.

Objavio je više dela, među kojima su romani Merenje sveta: Meridijan (1987) – za koji je dobio nagradu Prix de l’Institut 1989. godine, Naučna revolucija (1988), Carstvo brojeva (1996), Proizvoljnost više ništa ne vredi (1997), Papagajeva teorema (1998), Berenikina kosa (2003), Nula (2005).

Napisao je scenario i realizovao film Imaš samo jedan život (1978). U saradnji sa Filipom Trufoom, snimio je dokumentarac po knjizi Carstvo brojeva, koji je 2002. godine nagrađen na Filmskom festivalu u Nansiju, a dobitnik je i druge nagrade za scenario u oblasti filmova za mlade 1992. godine za Šifra soko: Bagdad posle…

Napisao je i realizovao dva pozorišna komada: Hiljadu i jedan broj i nešto više i Od tačke do linije.

Autor je Astrolaba i lepotice, predstave planetarijuma La Vilet i koautor prvog francuskog filma naučne fantastike na Omnimaksu, pod nazivom Pišem u svemiru, realizovanog za Žeod (La Géode) – Grad nauke. Autor je i reditelj filmske serije o matematici u dvanaest priča: Ljubav kao matematika.

Ostale knjige autora

  • Nula Deni Geđ @Svet proze
    Cena: RASPRODATO

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet