TRAŽI

Papagajeva teorema Deni Geđ
Preveo s francuskog Jovica Aćin
Godina izdanja: 2000
Broj Strana: 493, mek povez

Cena: RASPRODATO

Još jedan veliki svetski hit u najpopularnijoj ediciji Geopoetike! Ono što je Sofijin svet za filozofiju to je Papagajeva teorema za matematiku! Ova neobična istorija matematike uklopljena je u napetu, dramatičnu i nepredvidivu priču o mafiji, kradljivcima životinja, kidnapovanju, prijateljstvu, ljubavi i otkrivanju velikih tajni. Deni Geđ nam predstavlja novu matematiku - čitajuci o zanimljivim životima slavnih matematičara, čitaoci dobijaju odgovore na pitanja kako su nastali brojevi, znaci, teoreme, dokazi...

Roman Papagajeva teorema se čita u jednom dahu i ne ostavlja nikoga ravnodušnim. Oni koji matematiku nikada nisu voleli i razumeli, imaju priliku da promene mišljenje. Za one, pak, koji se matematikom bave, ova knjiga je put ka tome da je zavole jos više.

Deni Geđ (1940–2010) francuski matematičar, pisac, scenarista i profesor istorije nauke i epistemologije na Univerzitetu Pariz VIII predavao je matematiku i istoriju matematike, a na Odeljenju za filmsku umetnost – filmovanje i romansiranje nauke. Bio je glavni urednik za matematiku u Enciklopediji Larus i autor Matematičke hronike u listu Liberasion. U Parizu je 2009. godine učestvovao u studentskim protestima protiv Novog zakona o univerzitetima.

Objavio je više dela, među kojima su romani Merenje sveta: Meridijan (1987) – za koji je dobio nagradu Prix de l’Institut 1989. godine, Naučna revolucija (1988), Carstvo brojeva (1996), Proizvoljnost više ništa ne vredi (1997), Papagajeva teorema (1998), Berenikina kosa (2003), Nula (2005).

Napisao je scenario i realizovao film Imaš samo jedan život (1978). U saradnji sa Filipom Trufoom, snimio je dokumentarac po knjizi Carstvo brojeva, koji je 2002. godine nagrađen na Filmskom festivalu u Nansiju, a dobitnik je i druge nagrade za scenario u oblasti filmova za mlade 1992. godine za Šifra soko: Bagdad posle…

Napisao je i realizovao dva pozorišna komada: Hiljadu i jedan broj i nešto više i Od tačke do linije.

Autor je Astrolaba i lepotice, predstave planetarijuma La Vilet i koautor prvog francuskog filma naučne fantastike na Omnimaksu, pod nazivom Pišem u svemiru, realizovanog za Žeod (La Géode) – Grad nauke. Autor je i reditelj filmske serije o matematici u dvanaest priča: Ljubav kao matematika.

Ostale knjige autora

  • Nula Deni Geđ @Svet proze
    Cena: RASPRODATO

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč...

Više o knjizi
Geopoetici uručena nagrada za "Najčitaniju knjigu stranog autora 2017."

Na današnjoj svečanosti povodom 87. rođendana "Biblioteke grada Beograda", Geopoetici je uručena nagrada za "Najčitaniju knjigu stranog autora 2017.". Na osnovu podataka prikupljenih iz mreže Biblioteka grada Beograda, knjiga koja se prošle godine najviše čitala na teritoriji Opštine Beograd bio je roman turskog književnika i nobelovca Orhana Pamuka "Žena crvene kose". Prilikom svečanog uručenja, nagradu je primio direktor i glavni urednik izdavačke kuće Geopoetika, Vladislav Bajac. Ovom prilikom, nakon što ga je Geopoetika obavestila o nagradi, Orhan Pamuk je poručio srpskim bibliotekarima: “Veoma sam srećan zbog svojih čitalaca u Srbiji i nastaviti ću da pišem misleći na njih.”

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Gospodin Ka Vesna Goldsvorti @Svet proze

Tarantula Bob Dilan @Notni spisi

Destruktivne emocije Danijel Goleman @Krug

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Njujorška trilogija Pol Oster @Svet proze

Vreme Ridiger Zafranski @Krug