TRAŽI

Zejni Barakat Gamal Gitani
Prevela s arapskog Dragana Đorđević
Godina izdanja: 2008.
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 290
Povez: Meki

ISBN: 978-86-7666-165-7

Cena: 704,00 din

Kontroverzna istorijska uloga i okolnosti koje su pratile uspon Zejnija Barakata ibn Muse, jednog od najmoćnijih i najharizmatičnijih ljudi Mamelučkog sultanata u Egiptu početkom 16. veka, okosnica su ovog remek-dela savremene arapske književnosti. Koristeći autohtono književno-istorijsko nasleđe, Gamal Gitani je s velikim umećem satkao višeznačnu priču postmodernističkog senzibiliteta koju treba čitati kao istorijsku alegoriju sadašnjosti, štaviše kao književnu parodiju istorije Egipta i Bliskog istoka. Gradeći lik puritanskog, pravičnog i obožavanog, ali istovremeno i despotskog i osporavanog Zejnija Barakata, Gitani pronalazi upečatljivu sličnost između njega i egipatskog predsednika Gamala Abdel Nasera, kao što pronicljivo povlači paralelu između okolnosti i atmosfere koji su vladali pred krah mamelučke vladavine i u periodu koji je usledio posle poraza koji je Egipat doživeo 1967. godine u ratu sa Izraelom, ali i onom koji mu je prethodio.

Dragana Đorđević

"Ovaj roman smatra se jednim od najznačajnijih ostvarenja arapske književnosti sedamdesetih godina, kao što i dalje predstavlja pravi biser u dugoj niski književnih dela Gamala Gitanija."

Samija Mehrezm Egyptian Writers between History and Fiction

Gamal Gitani (Sohag, 1945), romansijer, pisac kratkih priča i publicista, jedan je od osnivača književnog magazina Galerija ‘68, glasila svoje literarne generacije. Rođen u siromašnoj porodici, kao dečak je šegrtovao u jednoj ćilimarskoj radionici na Han Haliliju.

Bio je novinar jednog od vodećih egipatskih dnevnih listova Ahbar el jaum, a danas je urednik uticajnog književnog nedeljnika Ahbar el adab.

U njegovom stvaralaštvu glavno mesto zauzima potraga za čovekovim mestom u vremenu i postojanju. Neprekidna opčinjenost arapskim srednjovekovnim spisima, a naročito radovima egipatskog istoričara Ibn Ijasa, odrazila se kako na Kairo u hiljadu godina (1997), tako i na njegov najčuveniji roman Zejni Barakat (1974), koji se nalazi na listi 105 najboljih arapskih romana svih vremena. Ovaj postmodernistički roman, inače prvi arapski roman koji je u prevodu objavila britanska kuća Penguin, predstavlja i alegoriju za Naserovu policijsku državu. Na njegovo stvaralaštvo uticao je i veliki Nagib Mahfuz, njegov duhovni i književni učitelj.

U Kairu u hiljadu godina Gitani je zakoračio u civilizacijsku, kulturnu, istorijsku i humanističku anatomiju drevne metropole. Dopustivši svakom kamenu i simbolu da progovori o svojoj prošlosti i nastanku, pisac na osoben način u sadašnjem vremenu traga za znamenjem koje bi moglo da predskaže budućnost ovog grada.

Do sada je objavio preko deset zbirki kratkih priča i osam romana. Dobio je Podsticajnu državnu nagradu (1980, za mlade pisce), emiratsku nagradu Oveis (1997, najvažnija panarapska književna nagrada), francuski orden Viteza književnosti i umetnosti (1987), kao što je francuski prevod njegovog dela Iluminacije dobio nagradu za najbolji prevod 2005. Njegova dela prevedena su na oko deset jezika. Ovo je prvo njegovo delo prevedeno na srpski.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Evolucija svega Met Ridli

Ridli ruši mit o svetu kao unapred osmišljenom i isplaniranom mestu za život, gde velikim događajima i promenama današnjice neko upravlja "odozgo". Sasvim je suprotno, naša najveća dostignuća dolaze "odozdo", za šta nalazi brojne argumente u nauci, ekonomiji, istoriji, politici i filozofiji i uverljivo pokazuje da ljudsko društvo evoluira i da se veliki događaji i kretanja, ljudska dostignuća, navike i običaji – praktično celokupna ljudska kultura – menjaju  postepeno, spontano i neminovno, po istim principima koji vladaju evolucijom živog sveta. 

Više o knjizi
Murakamijev intervju za "Njujorker" nakon 10 godina

Nakon deset godina, japanski pisac Haruki Murakami dao je intervju za "Njujorker" u kome, izmedju ostalog, govori o tome na koji način reaguje na kritike, kao i šta trenutno prevodi na japanski...

Link ka tekstu:

https://www.newyorker.com/culture/the-new-yorker-interview/the-underground-worlds-of-haruki-murakami...

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Nespokojni Lin Ulman @Svet proze

Voz M Peti Smit @Notni spisi