TRAŽI

Nepomični životi Nacuki Ikezava
Prevela s japanskog Nataša Tomić
Godina izdanja: 2008.
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 239
Povez: Meki

Cena: RASPRODATO

U Japanu Ikezavu smatraju vodećim piscem (kratkih) priča. Kada je za priču Nepomičan život 1987. godine dobio najveću književnu nagradu Japana, koja nosi ime slavnog Akutagave, bilo je jasno da su i čitaoci, i Ikezavine kolege pisci, ali i književna kritika, u njemu prepoznali novi, jasan, precizan i ozbiljan glas moderne japanske literature. A kada se zna koliko se u Japanu ceni kraća književna forma, onda ova kvalifikacija ima dodatnu težinu. Među onima koji se javno dive njegovom delu nalazi se i dobitnik Nobeove nagrade za književnost Kenzaburo Oe. Ikezavina proza u osnovi deluje minimalistički i smelo istraživački. Ali, iz takvog, po definiciji, odmaknutog položaja, sasvim u duhu najnovijih književnih stremljenja, on svoje junake i radnju, ponekad nenadanim obrtima suptilno smešta u (samo) posmatrajuće položaje. Tada gledamo slike upečatljivih likova koji, bilo da su usredsređeni na snimke planina, nebeskih tela, trešanja u cvatu, morske obale, oniričke pejzaže, ili uspomene, zaprepašćujuće jednostavno otkrivaju isti takav smisao života. Njegova proza sadrži i tradicionalne i moderne elemente pričanja i prikazivanja.

Knjiga priča Nepomični životi nazvana je po nagrađenoj priči Nepomičan život. Sastoji se od četiri (duže) priče, u Japanu svojevremeno objavljene u nekoliko različitih knjiga.

Nacuki Ikezava je rodjen 1945. godine na Hokaidu, na severu Japana. Upisao je fiziku na Univerzitetu Saitama, ali je napustio studije. Od 1975. do 1978. živeo je u Grčkoj. Početkom osamdesetih godina piše poeziju i eseje, prevodi dela savremenih američkih pisaca (Kurta Vonegata, Džeka Keruaka) i savremenu grčku poeziju na japanski. Prvu novelu Stratosfera letnjeg jutra objavljuje 1984. i od tada piše samo prozu. Dobitnik je prestižne nagrade Akutagava 1988. godine (za pripovetku Nepomični život), nagrade Tanizaki 1993. godine (za roman Pad Masijasa Gilija), nagrade Jomijuri (za roman Srećan završetak), nagrade Janićiro Tanizaki i mnogih drugih važnih književnih nagrada. Najvažniji romani: Srećan završetak, Sestrica sa cvećem, Vrli novi svet, Tiha zemlja. Titlovao je na japanski jezik filmove grčkog reditelja Tea Angelopulosa. Krajem 2002, uoči američke invazije, putovao je u Irak i nakon tog putovanja objavio svoje beleške o životu običnih Iračana pod nazivom Preko malenog mosta u Iraku. Osim romana, u novije vreme često objavljuje kritičke eseje i veoma je aktivan javni govornik. Trenutno živi u Francuskoj.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet