TRAŽI

Carstva reči Jezička istorija sveta Nikolas Ostler
Preveo s engleskog Aleksandar Kavgić
Godina izdanja: 2008.
Format (cm): 24 cm
Broj Strana: 708
Povez: Meki

Cena: RASPRODATO

Knjiga Carstva reči, široko obrazovanog lingviste Nikolasa Ostlera, prva je koja sabira u zajedničke korice storije različitih vrsta: začuđujuće inovacije u obrazovanju, kulturi i diplomatiji koje su izmislili Sumeri i njihovi naslednici na Bliskom istoku, ali i Arapi danas; izuzetnu otpornost kineskog jezika dugu dvadeset vekova iskušavanja; očaravajući napredak sanskrta od severne Indije do Jave i Japana; samopoštovanje grčkog; borbe koje su izrodile jezike savremene Evrope, kao i globalno širenje engleskog jezika.

Pored epskih uspeha, jednako su uzbudljive i propasti jezika: Zašto je nemački zaostao za nekim drugim jezicima? Zašto je egipatski, koji je preživeo preko tri hiljade godina strane dominacije, ustuknuo pred arapskim? Zašto (kolonijalni) holandski više nije znan u modernoj Indoneziji kao što je engleski poznat u Indiji?

Kao što ova knjiga na divan i autoritativan način otkriva, istorija svetskih jezika vrlo jasno pokazuje karaktere naroda ponaosob i da, i pored momentalnog tehničkog gospodarenja engleskog jezika, ništa ne garantuje nadmoć pojedinog jezika na duge staze. Budućnost jezika, kao i jezička prošlost, biće puna iznenađenja.

"Izvrsno! Samo nekoliko knjiga iz lingvistike odgovara na pitanja koja ljudi upućuju lingvistima kao što je ovo: zašto neke jezike govore milioni ljudi, a neke druge samo njih nekoliko stotina? Ostlerova knjiga pokazuje kako su neki jezici imali sreću da se pridruže čovečanstvu u njegovom širenju po svetu dok su mnogi potpuno nestali bez traga, a jedan od njih - pogodite koji? - momentalno vlada planetom."

Džon Makhorter, autor knjige Snaga Vavilona: Prirodna istorija jezika

"Ambiciozna i ozbiljno istraživačka knjiga... puna anegdota i zanimljivih činjenica... Ostler je veoma svestan pritisaka sa kojima se jezici suočavaju i kako brzo mogu da presahnu. Njegova knjiga se bavi upravo svim ovim pitanjima."

Nju Stejtment

Nikolas Ostler je britanski naučnik i pisac. Studirao je na koledžu Beliol u Oksfordu gde je diplomirao grčki, latinski, filozofiju i ekonomiju. Doktorirao je iz lingvistike i sanskrta na čuvenom Institutu za tehnologiju u Masačusetsu, gde je studirao pod mentorstvom Noama Čomskog. Ostler se služi sa 26 različitih jezika.

Trenutno je predsednik Fondacije za ugrožene jezike. Živi u Batu, u Engleskoj.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet