TRAŽI

Kuća plime i oseke Kenet Vajt
Prevela s francuskog Spasa Ratković
Godina izdanja: 2008
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 204

Cena: RASPRODATO

Tvorac pojma „geopoetika", zaslužan za postojanje beogradske Geopoetike, Kenet Vajt nam se obraća svežom knjigom o intelektualnom nomadizmu, a uz korišćenje skoro lokalne topografije.

Kućom plime i oseke Vajt iscrtava novu, svoju kartografiju Bretanje u kojoj živi i čije i najskrivenije staze poznaje kao svoj džep.

On je neprikosnoveni gospodar osame u svom izabranom gnezdu - carstvu, ali je uz druga živa bića njegov ravnopravni stanovnik u potpunom skladu sa svetom prirode koja ga okružuje. Vajt nam zapravo saopštava svoja duboka intelektualna promišljanja o životu izmeštenom iz civilizacijske buke, ali i njoj nadomak. Te kreativne, duboke, originalne, ponekad duhovite, misli i jesu proizvod tog izmeštenog življenja u njegovom Atlantskom ateljeu, punog rada, materijalne askeze i duhovnog zadovoljstva.

Za razliku od njegovih uobičajenih dalekih putovanja, Vajt je ovom knjigom na, relativno, malom geografskom prostoru, ispisao neke od najširih misli i najlepših rečenica: Bretanju je pretočio u ceo svet. A taj svet u svoj dom.

Ako postoji mera za individualnost, onda se ona zove - Kenet Vajt.

Vladislav Bajac

„Genijalni intelektualni nomad."

The Scotsman

„Kenet Vajt pokreće uspavane umove i inteligenciju postavlja na retko veliku visinu."

Le Figaro littérarie, Paris

„Čini se da smo u potrazi za novim prorokom. Moglo bi se desiti da je Vajt upravo ta osoba."

The Sunday Times

Kenet Vajt, pisac, pesnik i esejista, rođen je 1936. godine u Glazgovu. Studirao je francuski, nemački i filozofiju na univerzitetima u Glazgovu, Minhenu i u Parizu, gde je i doktorirao.

Prve knjige objavio je šezdesetih u Londonu, potom se iz književnih razloga, razočaran stanjem na britanskoj literarnoj sceni, preselio u Francusku i nastavio da objavljuje u toj zemlji. Za svoja dela dobio je više prestižnih nagrada. Najznačajnije su Prix Médicis étranger, Prix Alfred de Vigny, Prix de poésie Alain Bosquet, Prix Maurice Genevoix de l’Académie française. Nagrade za životno delo primio je u Francuskoj – Grand Prix du Rayonnement de l’Academie Française i Italiji – Grinzane-Biamonti. Poslednjih godina Vajtove knjige doživljavaju novo otkrivanje u Britaniji. Od 1983. do 1996. godine Vajt je na pariskoj Sorboni držao predmet Poetike XX veka. Godine 1989. osnovao je Međunarodni institut za geopoetiku, koji uspešno objedinjuje istraživanja na području multikulturnih i transdisciplinarnih studija.

Već dugo živi na obali Bretanje.

Impozantna bibliografija Keneta Vajta uključuje eseje, putopise, poeziju, studije.

Geopoetika je do sada objavila sledeće Vajtove knjige: Nomadski duh (1994), Visoravan albatrosa (1997), Pisma iz Srbije i Crne Gore (1998) – posle njegove posete našoj zemlji, Divlji labudovi (2002), Plavi put (2004), Kuća plime i oseke (2008).

 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč...

Više o knjizi
Geopoetici uručena nagrada za "Najčitaniju knjigu stranog autora 2017."

Na današnjoj svečanosti povodom 87. rođendana "Biblioteke grada Beograda", Geopoetici je uručena nagrada za "Najčitaniju knjigu stranog autora 2017.". Na osnovu podataka prikupljenih iz mreže Biblioteka grada Beograda, knjiga koja se prošle godine najviše čitala na teritoriji Opštine Beograd bio je roman turskog književnika i nobelovca Orhana Pamuka "Žena crvene kose". Prilikom svečanog uručenja, nagradu je primio direktor i glavni urednik izdavačke kuće Geopoetika, Vladislav Bajac. Ovom prilikom, nakon što ga je Geopoetika obavestila o nagradi, Orhan Pamuk je poručio srpskim bibliotekarima: “Veoma sam srećan zbog svojih čitalaca u Srbiji i nastaviti ću da pišem misleći na njih.”

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Gospodin Ka Vesna Goldsvorti @Svet proze

Tarantula Bob Dilan @Notni spisi

Destruktivne emocije Danijel Goleman @Krug

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Njujorška trilogija Pol Oster @Svet proze

Vreme Ridiger Zafranski @Krug