TRAŽI

Umeće čitanja Ljubiša Rajić
Godina izdanja: 2009.
Format (cm): 20cm
Broj Strana: 229

Cena: RASPRODATO

Književni tekst počinje da postoji kao značenje tek u rukama čitalaca. To ne znači da on prestaje da postoji kao objektivna činjenica, sa svim onim što sadrži, od piščeve namere i onoga što je on svesno ili nesvesno uznačio u tekst kao njegov značenjski potencijal, već samo da se i tekst i značenjski potencijal aktiviraju tek činom čitanja. No svaki čitalac/čitateljka ima svoje lične osobine i svoj društveni kontekst u prostoru i vremenu, koji određuju njegovu/njenu pojedinačnu recepciju teksta, to jest način na koji će čitati i razumevati konkretni književni tekst. U tački susreta teksta i čitaoca, svaki će čitalac uneti nešto svoje u razumevanje teksta i tekst se nanovo stvara.

Kako ćemo i koliko razumeti predmetni sadržaj teksta zavisi delimice od našeg ukupnog znanja, koje obuhvata sve što znamo, bilo to malo ili mnogo, a delimice od onog rastojanja koje postoji između nas i dela u prostoru, vremenu i društvenim okolnostima. Što je rastojanje veće to je potrebno više znanja i više truda da se ono premosti. To naše ukupno znanje kombinuje se s našim celovitim životnim iskustvom, a ono, uz kolektivne elemente koje delimo s drugim članovima grupe kojoj pripadamo, sadrži i brojne pojedinačne elemente koji su individualni i koji isto tako utiču na naš odnos prema tekstu. Iz toga se rađa naše individualno, dinamičko razumevanje teksta, naš doživljaj njegove estetske vrednosti i naše osećanje njegove relevantnosti za nas kao čitaoce.

Sve to, ponekad, može biti jednako institucionalizovanom shvatanju teksta, propisanom udžbenicima i metodičkim uputstvima prosvetnih vlasti, ali iskustvo pokazuje da češće nije nego što jeste tako.

Obrazovanje

Studije nordistike na Univerzitetu u Oslu, magistratura i doktorat iz opšte lingvistike sa Univerziteta u Beogradu. Veliki broj studijskih boravaka u nordijskim zemljama.

Stručna karijera

Pomoćni bibliotekar na Institutu za nordistiku Univerziteta u Oslu proleća 1975, lektor za srpskohrvatski i stručno prevođenje na Univerzitetu u Upsali proleća 1977, od jeseni 1977. zaposlen na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sada u zvanju vanrednog profesora za skandinavistiku, čiji je i osnivač. Upravnik centra za postdiplomske studije na Filološkom fakultetu. Od oktobra 2001. do oktobra 2004. profesor po pozivu na Visokoj školi u Oslu. Predavao po pozivu na velikom broju univerziteta i visokih škola u Skandinaviji i vojnih obrazovnih institucija u skandinavskim zemljama i više godina u Centru za politiku bezbednosti u Ženevi. Više godina ispitivač na stručnom ispitu za sudske tumače u Norveškoj i Švedskoj.

Objavio veliki broj naučnih i popularnonaučnih radova iz nordistike, opšte lingvistike, sociolingvistike, istorije jezika, interkulturne komunikacije, istorije književnosti, didaktike jezika, teorije prevođenja i drugih srodnih disciplina, te sociologije, politikologije i kulturologije. Organizovao dva semestra za stručne prevodioce, jedan u Švedskoj i jedan u Beogradu. Predavao na različitim seminarima i institucijama u Skandinaviji.

Izabran marta 1999. godine za inostranog člana Akademije nauka Norveške.

Predaje poslovnu kulturu u Beogradskoj otvorenoj školi, predavao tehniku akademskog pisanja u Centru za ženske studije u Beogradu. Bio član više stručnih tela Alternativne akademske obrazovne mreže.

Jedan od osnivača i operativni rukovodilac Uniforuma, predlagač projekta modernizacije visokog školstva u Srbiji, tokom proleća 2000. godine rukovodio Otvorenim akademskim forumom. Bio član redakcija časopisa Scientia Yugoslavica, Mostovi i Prevodilac. Bio član upravnog odbora Računskog centra Univerziteta u Beogradu, Komisije za akreditaciju, saveta Univerziteta u Beogradu, Filološkog fakulteta i Učiteljskog fakulteta. Jedan od osnivača Obrazovnog foruma. Tri godine predstavnik žirija za dodelu nagrade Neven i dve godine član žirija za dodelu nagrade Politikinog zabavnika za najbolje delo književnosti za decu i omladinu.

Uređivao list Republika od oktobra 1990. do juna 1994.godine. Bio član upravnog odbora Prijatelja dece Srbije i Fonda za otvoreno društvo u Jugoslaviji i rukovodio Pododborom za publikacije i Pododborom za obrazovanje.

Objavio više stotina članaka u srpskim i skandinavskim medijima.

Prevodilačka delatnost

Veliki broj objavljenih književnih prevoda sa skandinavskih jezika i na njih, najviše sa norveškog i na norveški. Sudski tumač za danski, norveški i švedski jezik.

Odlikovanja i nagrade

Vitez Reda bele ruže (Finska), Vitez Kraljevskog reda Polarne zvezde (Švedska), Medalja Svetog Olafa (Norveška), nagrada Akademika za zasluge za Norvešku kulturu i nauku u inostranstvu, Nagrada Švedskog autorskog fonda za zasluge za švedsku književnost u inostranstvu, počasna nagrada norveške zadužbine Slobodna reč za zasluge za norvešku kulturu u inostranstvu.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Hronike Bob Dilan

Dogodilo se. Ipak i najzad: Bob Dilan je svoj život i pero uzeo u svoje ruke i dao nam na uvid fragmente svog bogatog stvaralaštva. Posle stotina knjiga i hiljada tekstova koje su o njemu objavili drugi, evo ga u ulozi sopstvenog tumača. Hronike nisu standardna autobiografija niti samo ispovest; već vrlo važan dokument o vremenu i životima nekoliko poslednjih generacija druge polovine 20. veka koje su verujući u utopiju menjale sve(s)t.

Više o knjizi
Svensenova “Filozofija samoće” uskoro na srpskom

Jednu od najtraženijih serija knjiga u Geopoetici u ediciji Teorija čine naslovi: “Filozofija dosade”, “Filozofija zla”, “Filozofija straha”… norveškog autora Laša Svensena. Geopetika je otkupila prava za njegovu najnoviju knjigu “Filozofija samoće”...

Dalje
Najčitanije

Muškarci bez žene Haruki Murakami @Svet proze

Lutkar Justejn Gorder @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Sila Dobrote Danijel Goleman @Slobodni svet

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet