TRAŽI

Hrana, krv i tlo Aleksandar Genis
Prevela s ruskog Draginja Ramadanski
Godina izdanja: 2009
Format (cm): 20cm
Broj Strana: 129

Cena: 484,00 din

Genis je, onako šarmantno mudar i duhovit, hteo to ili ne, preko jednako izvrsnog prevoda, postao i srpski autor. O metafizičnosti njegove široke recepcije među čitalaštvom u Srbiji da i ne govorimo. Čak i da ništa ne znamo o reakcijama na njegovu proznu esejistiku u Rusiji, SAD-u ili gde drugde, sasvim je jasno da nam je upravo on pokazao da u okviru čuvene slovenske postoji i specifična srpska duša u koju je on ozbiljno dirnuo. I to ne samo zato što su njegova misao i njegov stil univerzalni, već verovatno zato što je progovorio u naše ime. Hrana, krvi i tlo je knjiga o onome što joj naslov kaže: delimično, i u najvećem obimu, nastavak je knjige Stočiću, postavi se. Dakle, o jelima i kulturi kuhinje sa najrazličitijih strana sveta. Potom, ona je geopoetička vivisekcija pojedinca u kulturi, ali i nacija u istoriji. I najzad, ona je ispisana u žanru eseja, kao biserna ogrlica sastavljena od (gastro-kulturoloških) putopisa, epistemiološkog dovikivanja o poreklu pojedinca i naroda i britkih definicija o genima izniklih iz tla sa koga potičemo ispisanih u obliku dalekoistočnih koana, doduše, pesničkom slobodom (jezika) dopuštenih da budu nešto bucmastiji od zen originala.

Aleksandar Genis je rođen 1953. godine u Rusiji, u Rjazanju. Od ranog detinjstva živi u Rigi, gde je diplomirao rusistiku. Kao sasvim mlad, 1977. godine, dospeva u Ameriku, i tu se profesionalno formira kao književni kritičar i esejista, baveći se poslovima uređivanja publikacija na ruskom jeziku i vodeći kulturnu rubriku ruskog radija. U okrilje otadžbinskih medija vraća se kao originalan stvaralac i uticajan arbitar širokog spektra književnih i kulturnih pojava. Godine 1993. bio je član žirija Bukerovog fonda za najbolji ruski roman. Knjige su mu objavljivane na mnogim svetskim jezicima. U koautorstvu sa Petrom Vajlom objavio je šest knjiga: Izgubljeni raj (1983), Ruska kuhinja u izgnanstvu (1987), Amerikana (1992), Savremena ruska proza (1978) i Maternji jezik (1990) su obavezno štivo za učenike srednjih škola u Rusiji.

Od 1990. godine piše bez koautora. Prepoznatljivo, sugestivno i pitko autorsko pismo A. Genisa, kojim se u ekperimentalnom žanru tzv. lirske kulturologije promišlja niz savremenih fenomena, najbolje dolazi do izražaja u knjigama eseja: Američka azbuka (1994), Crveni hleb, Kulinarski aspekti sovjetske civilizacije (1995), Kula vavilonska, Umetnost vremena sadašnjeg (1996), Deset razgovora o novoj ruskoj književnosti  (1997), Tama i tišina, Umetnost oduzimanja (1998), Dovlatov i okolina, Filološki roman (1999), Ivan Petrović je umro (1999), Koloplet (2002), Pejzaži (2002).

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Proročanstvo i druge priče Sandro Veronezi

Ovu zbirku naseljava jedan svet pre svega muških protagonista koji traže odgovore, a oni se kriju u telefonskom pozivu s neba, pojavi jedne kornjače, u znacima, poput jedne ženske cipele koja se bez razloga nađe u stanu, upaljaču koji nestane negde u automobilu. Život ovih priča pulsira u sferama koje nam izgledaju kao da su u snu, a zapravo su stvarne. Sa retkom posvećenošću detaljima, Veronezi ispisuje raznolike priče pune neočekivanih obrta...

Više o knjizi
Produžetak letnje akcije

Za sve one koji tek pakuju svoje kofere, Geopoetika je pripremila specijalno iznenađenje. Budući da nijedan kofer nije pun bez knjige, naša letnja akcija nastavlja se i u avgustu!

Od ponedeljka, 7. avgusta, do petka, 18. avgusta, u našoj Kući za čitanje u Gospodar Jovanovoj 65 čitaoci će moći da kupe sva naša izdanja po sniženoj ceni od 30%.

Neka izdanja biće i na specijalnom popustu od 50%...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet