TRAŽI

Hrana, krv i tlo Aleksandar Genis
Prevela s ruskog Draginja Ramadanski
Godina izdanja: 2009
Format (cm): 20cm
Broj Strana: 129

Cena: 484,00 din

Genis je, onako šarmantno mudar i duhovit, hteo to ili ne, preko jednako izvrsnog prevoda, postao i srpski autor. O metafizičnosti njegove široke recepcije među čitalaštvom u Srbiji da i ne govorimo. Čak i da ništa ne znamo o reakcijama na njegovu proznu esejistiku u Rusiji, SAD-u ili gde drugde, sasvim je jasno da nam je upravo on pokazao da u okviru čuvene slovenske postoji i specifična srpska duša u koju je on ozbiljno dirnuo. I to ne samo zato što su njegova misao i njegov stil univerzalni, već verovatno zato što je progovorio u naše ime. Hrana, krvi i tlo je knjiga o onome što joj naslov kaže: delimično, i u najvećem obimu, nastavak je knjige Stočiću, postavi se. Dakle, o jelima i kulturi kuhinje sa najrazličitijih strana sveta. Potom, ona je geopoetička vivisekcija pojedinca u kulturi, ali i nacija u istoriji. I najzad, ona je ispisana u žanru eseja, kao biserna ogrlica sastavljena od (gastro-kulturoloških) putopisa, epistemiološkog dovikivanja o poreklu pojedinca i naroda i britkih definicija o genima izniklih iz tla sa koga potičemo ispisanih u obliku dalekoistočnih koana, doduše, pesničkom slobodom (jezika) dopuštenih da budu nešto bucmastiji od zen originala.

Aleksandar Genis je rođen 1953. godine u Rjazanju (Rusija); rano detinjstvo proveo je u Kijevu, a najveći deo mladosti u Rigi, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu Letonskog univerziteta. Od 1977. godine živi u Sjedinjenim Američkim Državama. Radio je na poslovima uređivanja publikacija na ruskom jeziku, bavio se književnom kritikom, i bio kolumnista u programima iz kulture na radiju. Autor je i voditelj televizijskog serijala Genis. Pisma iz Amerike (ruski TV kanal Kultura). Od 2004. godine vodi stalnu rubriku u Novoj gazeti, ima svoju kolumnu u časopisu Eskvajer, uređuje blog na sajtu Snob. Jedan je od urednika časopisa Strana književnost. Bio je član žirija Bukerove nagrade (1993) kao i žirija nagrade Liberti. Član je Akademije Ruske filologije. Dobitnik je prestižne nagrade peterburškog književnog časopisa Zvezda (1997) i dr.

Poznat i uticajan autor postao je po knjigama napisanim u koautorstvu sa Petrom Vajlom, Savremena ruska proza (1978), Maternji jezik (1989), Ruska kuhinja u izgnanstvu, (1987), Šezdesete. Svet sovjetskog čoveka (1998) i dr., koje su obavezno štivo u ruskim gimnazijama.

Od 1990. godine piše samostalno. Među ostalim objavio je knjige eseja Američka azbuka (1994), Crveni hleb, Kulinarski aspekti sovjetske civilizacije (1995) (Američka azbuka/Crveni hleb Geopoetika 1999) Kula vavilonska, Umetnost vremena sadašnjeg, (1996, Geopoetika 2002) Deset razgovora o novoj ruskoj književnosti (1997), Tama i tišina, Umetnost oduzimanja (1998, Geopoetika 2000), Dovlatov i okolina, Filološki roman (1999, Geopoetika 2000) Ivan Petrović je umro (1999), Pejzaži (2002), Koloplet (2002), Vesti iz Edena (Geopoetika 2003), Sladak život (2004), knjigu kulinarskih putovanja Stočiću, postavi se (Geopoetika 2004), knjigu Zen fudbala i druge priče; Šest prstiju (2008), Lični slučaj (2009), Omoti bombona (2010), Kosmopolita (Geopoetika 2012), Časovi čitanja. Kamasutra zaljubljenika u knjigu (2013, Geopoetika 2015).

Autor je teksta dokumentarnog filma o ukrajinskoj revoluciji ("Narandžasta zima", režija A. Zagdanski).

Njegove knjige prevedene su sa ruskog na engleski, japanski, nemački, francuski, italijanski, srpski, mađarski, letonski i druge jezike.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Hronosova žetva Mojca Kumerdej

Roman Hronosova žetva slovenačke spisateljice Mojce Kumerdej raskošna je freska kraja 16. veka na prostoru današnje Slovenije, a istovremeno pažljivo detaljno opisivanje svakog i svakojakog vremena... Vera, sumnja i vlast velike su teme ovog romana...

Više o knjizi
Mira Popović dobitnica nagrade "Žensko pero" za 2017. godinu

Dobitnica Bazarove književne nagrade Žensko pero za 2017. godinu je Mira Popović za zbirku priča "Buđenje" koja je u Geopoetici izašla prošle godine. Odlukom žirija u sastavu: Sanja Domazet, Aleksandar Jerkov, Aleksandar Gatalica, Dušanka Đogo Antonović (porovitelj nagrade) i Nataša Atanacković (ispred redakcije Bazara), "Buđenje" je najbolje prozno delo domaćeg ženskog autora objavljeno u prošloj godini. Mira Popović je tako postala 12. dobitnica ove nagrade, koju je magazin Bazar ustanovio 2000. godine sa idejom da se afirmiše žensko književno stvaralaštvo.

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura Haruki Murakami @Svet proze

Destruktivne emocije Danijel Goleman @Krug

Gorgone Mira Otašević @Svet proze

Gospodin Ka Vesna Goldsvorti @Svet proze

Hronosova žetva Mojca Kumerdej @Svet proze

Manaraga Vladimir Sorokin @Svet proze

Prodana duša Pol Biti @Svet proze