TRAŽI

Ljudi koje je Bog zaboravio Alber Kosri
Prevela s francuskog Ivana Misirlić-Bigard
Godina izdanja: 2009
Format (cm): 21cm
Broj Strana: 116

Cena: 550,00 din

Prva knjiga Albera Kosrija, zbirka priča Ljudi koje je Bog zaboravio, objavljena je početkom četrdesetih godina minulog veka istovremeno na arapskom i engleskom i, uz posebnu preporuku Albera Kamija, velikog poštovaoca Kosrijevog dela, na francuskom jeziku. U isto to vreme Kosri je iz rodnog Kaira došao u Pariz i tu ostao do kraja života, napisavši, ukupno, samo osam knjiga, koje su ostavile značajan trag u francuskoj književnosti. Pisao je na francuskom, ali su likovi njegovih priča smešteni u Egipat. Jedan drugi veliki pisac, Henri Miler je, kao i Kami, nesumnjivo bio dirnut apsurdnošću situacija u Kosrijevim delima. S jedne strane, jednostavan narod, krotak, stvoren da bude srećan, prelepa zemlja, otelotvorenje lepote, a s druge strane, ubitačno siromaštvo, surovo i bezizlazno. Henri Miler je i preveo ovu knjigu na engleski jezik.

San je glavni junak većine pripovedaka iz ove knjige. San, koji omogućava, ako ne sreću, onda bar mir i zaborav gladi. Tu je i pobuna, kao lek protiv apsurda. Na čitaoca ipak najjači utisak ostavlja način na koji se raščlanjuje i razdanjuje beda u različitim situacijama, bez prekora ili prezira, ali i bez saosećanja, sa nekom vrstom nežnosti. Iako je uronjen u prljavštinu koja se lepi za kožu, do guše zaglavljen u sveprisutni kal, čitalac lako proguta i najgore situacije zahvaljujući jetkom humoru kakav se retko sreće u književnosti.

Alber Kosri je rođen 1913. godine u Kairu. Iako poreklom Egipćanin, piše na francuskom. Prvu knjigu Ljudi koje je Bog zaboravio napisao je kad je imao dvadeset sedam godina. Tu je knjigu na engleski preveo Henri Miler i ona je u SAD objavljena 1940. godine. Zatim slede romani: Kuća izvesne smrti (1944), Lenjivci iz plodne doline (1948), Siroti i gordi (1955), Nasilje i propast (1964), Zavera lakrdijaša (1975), Ambicija u pustinji (1984) i Boje prljavštine (1999).

Po njegovim romanima snimljeni su i filmovi koje je režirala egipatska rediteljka Ašma el Bakri: Siroti i gordi (1991) i Nasilje i propast (2004).

Dobio je značajne nagrade, među kojima su "Grand Prix de La Francophonie de l’Académie Française", 1990, "Prix Méditerranée", 2000, "Grand Prix Poncetton de la SGDL", 2005.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Hronosova žetva Mojca Kumerdej

Roman Hronosova žetva slovenačke spisateljice Mojce Kumerdej raskošna je freska kraja 16. veka na prostoru današnje Slovenije, a istovremeno pažljivo detaljno opisivanje svakog i svakojakog vremena... Vera, sumnja i vlast velike su teme ovog romana...

Više o knjizi
Mira Popović dobitnica nagrade "Žensko pero" za 2017. godinu

Dobitnica Bazarove književne nagrade Žensko pero za 2017. godinu je Mira Popović za zbirku priča "Buđenje" koja je u Geopoetici izašla prošle godine. Odlukom žirija u sastavu: Sanja Domazet, Aleksandar Jerkov, Aleksandar Gatalica, Dušanka Đogo Antonović (porovitelj nagrade) i Nataša Atanacković (ispred redakcije Bazara), "Buđenje" je najbolje prozno delo domaćeg ženskog autora objavljeno u prošloj godini. Mira Popović je tako postala 12. dobitnica ove nagrade, koju je magazin Bazar ustanovio 2000. godine sa idejom da se afirmiše žensko književno stvaralaštvo.

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura Haruki Murakami @Svet proze

Destruktivne emocije Danijel Goleman @Krug

Gorgone Mira Otašević @Svet proze

Gospodin Ka Vesna Goldsvorti @Svet proze

Hronosova žetva Mojca Kumerdej @Svet proze

Manaraga Vladimir Sorokin @Svet proze

Prodana duša Pol Biti @Svet proze