TRAŽI

Najbolje namere Ingmar Bergman
Prevela s švedskog Spasa Ratković
Godina izdanja: 2009.
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 341

Cena: 880,00 din

Dinamičan spoj scenarija, romana i memoara, Najbolje namere su tvorevina najpribližnija Bergmanovom filmu - samo bez slike i tona. Sam Bergman je svoje delo nazivao romanom, naglašavajući pri tom šaljivu notu i maštovito se poigravajući pomalo i sa žanrom i sa čitaocima.

Iako je u pitanju priča o njegovim roditeljima i porodici - Bergman je napisao i istoimeni scenario po kome je kasnije snimljen film - Najbolje namere valja čitati kao fikciju. Knjiga je nastala 1991, dakle u Bergmanovim poznim, no spisateljski izuzetno zrelim godinama, kada se fokusirao samo na pisanje.

Spoj dara suptilnog posmatrača i retkog književnog talenta istkao je priču o ljubavi na mnogo različitih nivoa: složenu ljubavnu priču između žene i muškarca, o ljubavi između roditelja i dece, ali i priču o ljubavi kao čudu samom, koja se javlja kada je životno najvažnija, ali već po svojoj prirodi neobjašnjiva i, ponekad, neshvatljiva. Otud i naslov: iz najboljih namera može proisteći i nepažnja, nepravda - pa i zlo.

Uvršćujući u knjigu i (neke) elemente pozorišta i filma, koje upliće u narativni tok, Bergman je napisao roman velike lepote i beskompromisnog poštenja, pun radosti i tuge, požrtvovanja i pomirenja i, iznad svega, postojane i ustrajne ljubavi.

Ingmar Bergman (1918 - 2007), rođen je u Upsali, kao sin sveštenika Erika Bergmana i Karin Bergman, rođene Okerblum. Odrastanje u religioznom okruženju i složene porodične odnose opisao je u svojoj trilogiji koju čine romani Najbolje namere (Geopoetika, 2010), Rođeni u nedelju (Geopoetika, 2011) i Razgovori u četiri oka (Geopoetika, 2012). Pošto je radio sa dečjim, amaterskim i studentskim pozorištima u Stokholmu, i kao scenarista za filmsku producentsku kuću Svensa Filmindustri, 1944. godine zaposlen je u Helsingborškom gradskom pozorištu kao najmlađi švedski pozorišni direktor svih vremena. Od 1952. do 1958. bio je umetnički direktor Gradskog pozorišta u Malmeu. Posle toga, njegov dom pozorišnog režisera postalo je Kraljevsko dramsko pozorište (Dramaten) u Stokholmu, čiji je šef bio od 1963. do 1966.

Bergman je svoj prvi film Kriza režirao 1946, a već u narednih desetak godina snimio je moderne klasike među kojima su Osmesi letnje noći, Sedmi pečat, Divlje jagode i Mađioničar postavši najveći filmski reditelj svog vremena. Bergman je radio do pozne starosti, istražujući teme smrtnosti, ljubavi, vere, samoće, unapređujući filmski jezik i celokupan medij uopšte. Kao svestran stvaralac, crpeo je inspiraciju iz bliskih odnosa koje je negovao sa svojim saradnicima (poznate su njegove veze s glumicama Bibi Anderson, Harijet Anderson i Liv Ulman), brišući granice ne samo između života i umetnosti, već i pozorišta, filma i književnosti. 

Ingmar Bergman režirao je oko sto sedamdeset pozorišnih predstava i snimio preko šezdeset filmova za koje je nekoliko puta primio sve najprestižnije nagrade na festivalima u Kanu, Berlinu, Veneciji i drugim. Iako nikada nije osvojio Oskara, za ovu nagradu nominovan je čak devet puta, a primio je takozvanog počasnog Oskara, nagradu koju Američka akademija dodeljuje za doprinos filmskoj umetnosti. Mnogi od njegovih filmova objavljeni su i kao knjige. 

 

 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Nagrada "Meša Selimović" za knjigu godine 2016.

Nagradu "Meša Selimović" za knjigu godine 2016. ravnopravno su podelili "Hronika sumnje" Vladislava Bajca i "Ćutanja iz gore" Mirka Demića.

U ovogodišnjem Velikom žiriju "Večernjih novosti" učestvovalo je 55 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara koji su svoje glasove davali najboljim knjigama. Svaki kritičar mogao je da izdvoji pet knjiga svih žanrova iz pera savremenih domaćih autora objavljenih 2016. godine. Kritičari su ovog puta predložili ukupno 112 knjiga, a "Hronika sumnje" V. Bajca u izdanju Geopoetike dobila je 15 glasova, kao i drugi prvonagrađeni roman.

Dalje
Najčitanije

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Muškarci bez žene Haruki Murakami @Svet proze

Tri tužna tigra Giljermo Kabrera Infante @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Hronike Bob Dilan @Prorock

Lutkar Justejn Gorder @Svet proze