TRAŽI

Najbolje namere Ingmar Bergman
Prevela s švedskog Spasa Ratković
Godina izdanja: 2009.
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 341

Cena: 880,00 din

Dinamičan spoj scenarija, romana i memoara, Najbolje namere su tvorevina najpribližnija Bergmanovom filmu - samo bez slike i tona. Sam Bergman je svoje delo nazivao romanom, naglašavajući pri tom šaljivu notu i maštovito se poigravajući pomalo i sa žanrom i sa čitaocima.

Iako je u pitanju priča o njegovim roditeljima i porodici - Bergman je napisao i istoimeni scenario po kome je kasnije snimljen film - Najbolje namere valja čitati kao fikciju. Knjiga je nastala 1991, dakle u Bergmanovim poznim, no spisateljski izuzetno zrelim godinama, kada se fokusirao samo na pisanje.

Spoj dara suptilnog posmatrača i retkog književnog talenta istkao je priču o ljubavi na mnogo različitih nivoa: složenu ljubavnu priču između žene i muškarca, o ljubavi između roditelja i dece, ali i priču o ljubavi kao čudu samom, koja se javlja kada je životno najvažnija, ali već po svojoj prirodi neobjašnjiva i, ponekad, neshvatljiva. Otud i naslov: iz najboljih namera može proisteći i nepažnja, nepravda - pa i zlo.

Uvršćujući u knjigu i (neke) elemente pozorišta i filma, koje upliće u narativni tok, Bergman je napisao roman velike lepote i beskompromisnog poštenja, pun radosti i tuge, požrtvovanja i pomirenja i, iznad svega, postojane i ustrajne ljubavi.

Ingmar Bergman (1918 - 2007), rođen je u Upsali, kao sin sveštenika Erika Bergmana i Karin Bergman, rođene Okerblum. Odrastanje u religioznom okruženju i složene porodične odnose opisao je u svojoj trilogiji koju čine romani Najbolje namere (Geopoetika, 2010), Rođeni u nedelju (Geopoetika, 2011) i Razgovori u četiri oka (Geopoetika, 2012). Pošto je radio sa dečjim, amaterskim i studentskim pozorištima u Stokholmu, i kao scenarista za filmsku producentsku kuću Svensa Filmindustri, 1944. godine zaposlen je u Helsingborškom gradskom pozorištu kao najmlađi švedski pozorišni direktor svih vremena. Od 1952. do 1958. bio je umetnički direktor Gradskog pozorišta u Malmeu. Posle toga, njegov dom pozorišnog režisera postalo je Kraljevsko dramsko pozorište (Dramaten) u Stokholmu, čiji je šef bio od 1963. do 1966.

Bergman je svoj prvi film Kriza režirao 1946, a već u narednih desetak godina snimio je moderne klasike među kojima su Osmesi letnje noći, Sedmi pečat, Divlje jagode i Mađioničar postavši najveći filmski reditelj svog vremena. Bergman je radio do pozne starosti, istražujući teme smrtnosti, ljubavi, vere, samoće, unapređujući filmski jezik i celokupan medij uopšte. Kao svestran stvaralac, crpeo je inspiraciju iz bliskih odnosa koje je negovao sa svojim saradnicima (poznate su njegove veze s glumicama Bibi Anderson, Harijet Anderson i Liv Ulman), brišući granice ne samo između života i umetnosti, već i pozorišta, filma i književnosti. 

Ingmar Bergman režirao je oko sto sedamdeset pozorišnih predstava i snimio preko šezdeset filmova za koje je nekoliko puta primio sve najprestižnije nagrade na festivalima u Kanu, Berlinu, Veneciji i drugim. Iako nikada nije osvojio Oskara, za ovu nagradu nominovan je čak devet puta, a primio je takozvanog počasnog Oskara, nagradu koju Američka akademija dodeljuje za doprinos filmskoj umetnosti. Mnogi od njegovih filmova objavljeni su i kao knjige. 

 

 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Baš kako treba Justejn Gorder

"Brižljivo odmereno. Justejn Gorder nam obećava ʻMalu priču o skoro svemuʹ i to obećanje održava i u lepom i u bolnom. Priča je poetična. Jednostavan jezik upotrebljen je na snažan i divan način. Putovanje se proteže od najvećih morskih dubina do prostranstava kosmosa, a kad se završi, čitalac poželi da pošalje poruku voljenoj osobi i podseti je koliko mu znači. Deluje ambiciozno pisati ʻo skoro svemuʹ  na stotinu strana, ali Gorder na virtuozan način čini da je tih stotinu strana baš koliko treba." - Andrea Kurc, Universitas 

Više o knjizi
Murakami i Pamuk medju najčitanijim stranim autorima u BGB

Na svečanosti povodom 88. rodjendana Biblioteke grada Beograda uručene su i nagrade za najčitanije knjige stranih autora u 2018. godini. Treće mesto zauzeo je roman "O čemu govorim kada govorim o trčanju" Harukija Murakamija, objavljen u našoj kući 2017. godine.

Na listi od ukupno 10 naslova, nalaze se i knjige “Čudan osećaj u meni” i “Žena crvene kose” turskog nobelovca Orhana Pamuka, koji je za ova dva romana od strane Biblioteke grada Beograda već nagradjivan. Roman "Čudan osećaj u meni" bio je najčitanija knjiga stranog autora u 2016. godini, dok je "Žena crvene odnela isto priznanje 2017. godine.

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Nespokojni Lin Ulman @Svet proze

Voz M Peti Smit @Notni spisi