TRAŽI

Filozofija tela Mihail Epštejn
Prevela s ruskog Radmila Mečanin
Godina izdanja: 2009
Format (cm): 21 cm
Broj Strana: 285

Cena: RASPRODATO

Ova knjiga je ljubavno „zbogom", upućeno telu kao najkrhkijem i najdragocenijem sasudu čovečnosti, koje se sve više preliva u kapacitet virtuelne memorije, u univerzum znakova, brojki, programa i algoritama.

Čovek jeste razum, uronjen u stihiju dodira, zbližavanja, opipavanja, prodiranja, želja, žudnji, uživanja i - plotski se čisti od plotske nečistoće. Čovek na fonu mašina koje misle, kiborga, androida i drugih oblika veštačkog uma je, pre svega - homo haptikos i homo eroticus. Još je neizvesno kako će - i da li će - biti ostvareni projekti veštačkog uma, ali već sada je očigledno da se, u kontrastu sa njima, čovek određuje kao prirodan um, pri čemu se akcenat prenosi na pojam „prirodan", odnosno na prirodno otelovljen. Upravo ti „konzervativni" i „nostalgični" aspekti telesnosti, koji su najspecifičniji za čovekovo biće u noosferi, i jesu u žiži rada Mihaila Epštejna.

Grigorij L. Tuljčinski

Iz Predgovora

Mihail Naumovič Epštejn - književnik, filozof, kulturolog, esejist, profesor teorije kulture i ruske književnosti na univerzitetu "Emori" (Atlanta), član ruskog Pen-kluba i Akademije ruske savremene književnosti, rođen je 1950. godine u Moskvi. Diplomirao je na Filološkom fakultetu MGU (1972). Autor je sedamnaest knjiga i više od četristo članaka i eseja, preveden je na četrnaest jezika.

Tokom 1970-ih godina učestvovao je u radu sektora za teorijske probleme Instituta za svetsku književnost u Moskvi i predavao književnost na moskovskim fakultetima. Osamdesetih godina bio je osnivač i rukovodilac interdisciplinarnih udruženja humanističke inteligencije u Moskvi: "Klub esejista", "Slika i misao" i "Laboratorija savremene kulture."

Od 1990. g. živi i radi u SAD, kao profesor univerziteta Emori, gde drži kurseve: "Zapadni i ruski postmodernizam", "Semiotika i poetika", "Uvod u teoriju književnosti", "Religija i filozofija u Rusiji", "Dostojevski", "Globalna kultura i budućnost humanističkih nauka."

Objavljene knjige: Paradoksi inovacije. O književnom razvoju XIX-XX veka (Moskva, 1988); Priroda, svet, riznica vasione...Sistem pejzažnih slika u ruskoj poeziji (Moskva, 1990); Vera i lik. Religiozno nesvesno u ruskoj kulturi XX veka (Nju Džersi, 1992); Očinstvo (Nju Džersi, 1992); Novo sektaštvo (Masačusets, 1993; Moskva, 1994); Velika Sova (Njujork, 1994; Bahrah-Moskva, 2006); Na granicama kultura: rusko-američko-sovjetsko (Njujork, 1995); Bog detalja (Njujork, 1997; Moskva, 1998); Postmoderna u Rusiji: književnost i teorija (Moskva, 2000); Postmoderna u ruskoj književnosti (Moskva, 2005); Filozofija mogućnog (SPb, 2001); Projektivni filozofski rečnik: novi termini i pojmovi (CPb, 2003); Znak beline. O budućnosti humanističkih nauka (Moskva, 2004); Svi eseji (u dva toma): Iz Rusije (1970-1980), Iz Amerike (1990-2000) (Jekatarinburg, 2005); Reč i ćutanje. Metafizika ruske književnosti (Moskva, 2006); Filozofija tela (SPb, 2006); Amerosija. Izabrani eseji (Moskva, 2007); Poezija i stihija (Bahrah-Moskva, 2007)

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Evolucija svega Met Ridli

Ridli ruši mit o svetu kao unapred osmišljenom i isplaniranom mestu za život, gde velikim događajima i promenama današnjice neko upravlja "odozgo". Sasvim je suprotno, naša najveća dostignuća dolaze "odozdo", za šta nalazi brojne argumente u nauci, ekonomiji, istoriji, politici i filozofiji i uverljivo pokazuje da ljudsko društvo evoluira i da se veliki događaji i kretanja, ljudska dostignuća, navike i običaji – praktično celokupna ljudska kultura – menjaju  postepeno, spontano i neminovno, po istim principima koji vladaju evolucijom živog sveta. 

Više o knjizi
Ivana Velimirac dobitnica nagrade "Branko Jelić"

Ivana Velimirac dobitnica je nagrade „Branko Jelić“ za 2018. za najbolji prevod sa francuskog na srpski u kategoriji „fikcija“ za roman „Nadleštvo za bašte i ribnjake“, Didjea Dekoana, u izdanju Geopoetike. Nagradu „Branko Jelić“ dodeljuju Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije.

Nagrada nosi ime našeg znamenitog prevodioca, koji je iza sebe ostavio celu biblioteku prevoda Siorana, Garodija, Sartra, Levi-Strosa, Brodela, Jankeleviča, biblioteku prevedenih najtežih tekstova iz oblasti antropologije, filozofije, teorije književnosti, istorije, ali i lepe književnosti

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze