TRAŽI

Filozofija tela Mihail Epštejn
Prevela s ruskog Radmila Mečanin
Godina izdanja: 2009
Format (cm): 21 cm
Broj Strana: 285

Cena: RASPRODATO

Ova knjiga je ljubavno „zbogom", upućeno telu kao najkrhkijem i najdragocenijem sasudu čovečnosti, koje se sve više preliva u kapacitet virtuelne memorije, u univerzum znakova, brojki, programa i algoritama.

Čovek jeste razum, uronjen u stihiju dodira, zbližavanja, opipavanja, prodiranja, želja, žudnji, uživanja i - plotski se čisti od plotske nečistoće. Čovek na fonu mašina koje misle, kiborga, androida i drugih oblika veštačkog uma je, pre svega - homo haptikos i homo eroticus. Još je neizvesno kako će - i da li će - biti ostvareni projekti veštačkog uma, ali već sada je očigledno da se, u kontrastu sa njima, čovek određuje kao prirodan um, pri čemu se akcenat prenosi na pojam „prirodan", odnosno na prirodno otelovljen. Upravo ti „konzervativni" i „nostalgični" aspekti telesnosti, koji su najspecifičniji za čovekovo biće u noosferi, i jesu u žiži rada Mihaila Epštejna.

Grigorij L. Tuljčinski

Iz Predgovora

Mihail Naumovič Epštejn - književnik, filozof, kulturolog, esejist, profesor teorije kulture i ruske književnosti na univerzitetu "Emori" (Atlanta), član ruskog Pen-kluba i Akademije ruske savremene književnosti, rođen je 1950. godine u Moskvi. Diplomirao je na Filološkom fakultetu MGU (1972). Autor je sedamnaest knjiga i više od četristo članaka i eseja, preveden je na četrnaest jezika.

Tokom 1970-ih godina učestvovao je u radu sektora za teorijske probleme Instituta za svetsku književnost u Moskvi i predavao književnost na moskovskim fakultetima. Osamdesetih godina bio je osnivač i rukovodilac interdisciplinarnih udruženja humanističke inteligencije u Moskvi: "Klub esejista", "Slika i misao" i "Laboratorija savremene kulture."

Od 1990. g. živi i radi u SAD, kao profesor univerziteta Emori, gde drži kurseve: "Zapadni i ruski postmodernizam", "Semiotika i poetika", "Uvod u teoriju književnosti", "Religija i filozofija u Rusiji", "Dostojevski", "Globalna kultura i budućnost humanističkih nauka."

Objavljene knjige: Paradoksi inovacije. O književnom razvoju XIX-XX veka (Moskva, 1988); Priroda, svet, riznica vasione...Sistem pejzažnih slika u ruskoj poeziji (Moskva, 1990); Vera i lik. Religiozno nesvesno u ruskoj kulturi XX veka (Nju Džersi, 1992); Očinstvo (Nju Džersi, 1992); Novo sektaštvo (Masačusets, 1993; Moskva, 1994); Velika Sova (Njujork, 1994; Bahrah-Moskva, 2006); Na granicama kultura: rusko-američko-sovjetsko (Njujork, 1995); Bog detalja (Njujork, 1997; Moskva, 1998); Postmoderna u Rusiji: književnost i teorija (Moskva, 2000); Postmoderna u ruskoj književnosti (Moskva, 2005); Filozofija mogućnog (SPb, 2001); Projektivni filozofski rečnik: novi termini i pojmovi (CPb, 2003); Znak beline. O budućnosti humanističkih nauka (Moskva, 2004); Svi eseji (u dva toma): Iz Rusije (1970-1980), Iz Amerike (1990-2000) (Jekatarinburg, 2005); Reč i ćutanje. Metafizika ruske književnosti (Moskva, 2006); Filozofija tela (SPb, 2006); Amerosija. Izabrani eseji (Moskva, 2007); Poezija i stihija (Bahrah-Moskva, 2007)

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Hronike Bob Dilan

Dogodilo se. Ipak i najzad: Bob Dilan je svoj život i pero uzeo u svoje ruke i dao nam na uvid fragmente svog bogatog stvaralaštva. Posle stotina knjiga i hiljada tekstova koje su o njemu objavili drugi, evo ga u ulozi sopstvenog tumača. Hronike nisu standardna autobiografija niti samo ispovest; već vrlo važan dokument o vremenu i životima nekoliko poslednjih generacija druge polovine 20. veka koje su verujući u utopiju menjale sve(s)t.

Više o knjizi
Nagrada "Miloš Đurić" Tamini Šop i Geopoetici

Nagradu za najbolji književni prevod iz oblasti proze "Miloš N. Đurić", koju svake godine tradicionalno dodeljuje Udruženje književnih prevodilaca Srbije, ove godine dobila je Tamina Šop za prevod romana „Priručnik za inkvizitore“ Antonija Loba Antuneša u izdanju Geopoetike. Nagrada "Miloš N. Đurić" svake godine uručuje se za najbolji prevod poezije, proze i esejistike. Geopoetika je bila više puta nosilac ovog prestižnog književnog priznanja, a ove godine ga dobija drugi put za redom...

Dalje
Najčitanije

Muškarci bez žene Haruki Murakami @Svet proze

Lutkar Justejn Gorder @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Sila Dobrote Danijel Goleman @Slobodni svet

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet