TRAŽI

Lutalaštvo Istorija hodanja Rebeka Solnit
S engleskog preveo Vuk Šećerović
Godina izdanja: 2010
Format (cm): 22 cm
Broj Strana: 320
Povez: Tvrd

Cena: RASPRODATO

„Ekolozi nam stalno dokazuju da neki leptir, pašnjak, šuma i vododerina imaju nezamenljivu ulogu u velikoj mreži života, bez obzira na to da li imaju neku vrednost na tržištu. Isto važi i za divlje livade imaginacije - časovi provedeni tamo ne računaju se u radno vreme, ali su ipak neophodni da um ne bi zapao u učmalost, jalovost, mrtvilo. Borba za slobodan prostor - za očuvanje divljine i javnog prostora - mora se voditi uporedo s borbom za slobodno vreme, za časove koji se mogu provesti lutajući tim prostorom. U suprotnom će lična imaginacija biti sravnjena sa zemljom da bi se napravile parcele i sagradile prodavnice s robom za jednokratnu upotrebu i lanci restorana sa brzom hranom, da bi se zadovoljila glad potrošača za tračevima sa estrade i pikanterijama iz crne hronike..."

Istorija hodanja stara je koliko i istorija ljudskog roda i, po svojoj tematici, zalazi u polje anatomije, antropologije, arhitekture, baštovanstva, geografije, političke i kulturne istorije, književnosti i seksualnosti, religijskih studija. Uz portrete nekih od najznačajnijih šetača u istoriji i prozi, Rebeka Solnit se, u ovoj svojoj ličnoj istoriji hodača, sa strašću zauzima za očuvanje mesta i vremena po kojem se može hodati, u ovom ubrzanom svetu koji uglavnom koristi prevozna sredstva. Ona prati preobražaj kulture hodanja: od egzistencijalnog, filozofskog hodanja, preko aristokratskih šetnji parkovima i vrtovima, usamljeničkih lutanja, hodočašća, pa sve do protesta i političkog delovanja. Poredeći sa zlatnim dobom hodanja, čiji je vrhunac bio na prelasku iz XIX u XX vek, hodanje se danas, sa drastičnim ubrzanjem života, pretvorilo u jedinicu utrošenog vremena, fizičkog napora i mehaničkog kretanja na traci za trčanje, jer prostor - kao krajolik, teren, prizor, iskustvo - više ne postoji. Čovek je usavršio prevozna sredstva, ali, izgubivši kontakt sa prostorom, više u njima nije putnik, već paket u tim projektilima koji potpuno menjaju njegovu percepciju. Iako se hodanje svelo na naizmenično pokretanje donjih ekstremiteta, autorka ubedljivo pokazuje da hodanje i dalje može biti subverzivan čin, koji makar podriva model društva baziran na apsolutnoj privatizaciji prostora i kontroli građana, pored toga što je oblik zabave u kojoj se ništa ne konzumira niti troši. Značajan deo u ovoj knjizi posvećen je hodanju kao umetnosti i tu je, razume se, najviše pažnje zauzeo čuveni performans Marine Abramović i Ulaja koji su prepešačili ceo Kineski zid.

„Rebeka Solnit vrlo ubedljivo gradi ovo impresivno istraživanje kojim podupire svoju strast prema hodanju kao kreativnosti koja oslobađa i humanizuje."

Daily Telegraph

„...posmatrajući hodanje kao protest, hodočašće, terapiju i vežbu, Rebeka Solnit je napisala uzbudljivu knjigu koja nas primorava da se zamislimo."

Scotland on Sunday

Rebeka Solnit, pisac i esejista, rođena je u Kaliforniji 1961. godine. Diplomirala je na Berkliju sa dvadeset godina, a magistraturu iz oblasti novinarstva je odbranila četiri godine kasnije, na istom univerzitetu. Ekologija, politika i umetnost njene su omiljene teme.

Iz obimnog opusa izdavajamo: Tajna izložba: šest kalifornijskih umetnika u eri hladnog rata (Secret Exhibition: Six California Artists of the Cold War Era, 1990), Knjiga migracija: na putevima kroz Irsku (A Book of Migrations: Some Passages in Ireland, 1998), Lutalaštvo. Istorija hodanja (Wanderlust: A History of Walking, 2001), Reka senki: Edvard Majbridž i tehnološki divlji zapad (River of Shadows: Eadweard Muybridge and the Technological Wild West, 2003), A Eva reče zmiji: o krajolicima, rodu i umetnosti (As Eve Said to the Serpent: On Landscape, Gender, and Art, 2003), Nada u tami: Neispričane priče, fantastične mogućnosti (Hope in the Dark: Untold Histories, Wild Possibilities, 2006), Raj građen u paklu: Neobične zajednice nastale u katastrofi (A Paradise Built in Hell: The Extraordinary Communities that Arise in Disaster, 2009).

Rebeka Solnit je dobila Lananovu književnu nagradu (Lannan Literary Award), kao i Nacionalnu nagradu književnih kritičara (National Book Critics Circle Award). Stipendista je Gugenhajmove fondacije i Nacionalne zadužbine za umetnost (National Endowment for the Arts). Piše za ekološki časopis Sijera i brojne publikacije koje se bave pitanjama kulture i umetnosti i aktivno učestuje u borbi za ekološka i ljudska prava.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Hronosova žetva Mojca Kumerdej

Roman Hronosova žetva slovenačke spisateljice Mojce Kumerdej raskošna je freska kraja 16. veka na prostoru današnje Slovenije, a istovremeno pažljivo detaljno opisivanje svakog i svakojakog vremena... Vera, sumnja i vlast velike su teme ovog romana...

Više o knjizi
Mira Popović dobitnica nagrade "Žensko pero" za 2017. godinu

Dobitnica Bazarove književne nagrade Žensko pero za 2017. godinu je Mira Popović za zbirku priča "Buđenje" koja je u Geopoetici izašla prošle godine. Odlukom žirija u sastavu: Sanja Domazet, Aleksandar Jerkov, Aleksandar Gatalica, Dušanka Đogo Antonović (porovitelj nagrade) i Nataša Atanacković (ispred redakcije Bazara), "Buđenje" je najbolje prozno delo domaćeg ženskog autora objavljeno u prošloj godini. Mira Popović je tako postala 12. dobitnica ove nagrade, koju je magazin Bazar ustanovio 2000. godine sa idejom da se afirmiše žensko književno stvaralaštvo.

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura Haruki Murakami @Svet proze

Destruktivne emocije Danijel Goleman @Krug

Gorgone Mira Otašević @Svet proze

Gospodin Ka Vesna Goldsvorti @Svet proze

Hronosova žetva Mojca Kumerdej @Svet proze

Manaraga Vladimir Sorokin @Svet proze

Prodana duša Pol Biti @Svet proze