TRAŽI

Šećerni Kremlj Vladimir Sorokin
Prevela sa ruskog Mirjana Grbić
Godina izdanja: 2010
Format (cm): 21 cm
Broj Strana: 219
Povez: Tvrd

ISBN: 978-86-6145-007-5

Cena: 814,00 din

Vladimir Sorokin je u svoju poslednju knjigu Šećerni Kremlj preselio ne samo neke od junaka nego i opštu atmosferu romana Dan opričnika (Geopoetika, 2008). Kroz parodiju i grotesku naziru se osobenosti savremene ruske stvarnosti i čak se mogu prepoznati ličnosti iz sveta politike i kulture, iako je radnja smeštena u budućnost, u 2028. godinu. Autor naprosto proširuje i produbljuje temu Opričnika, podrobno opisuje do koje mere može biti groteskna primena novih tehnologija i tehničkih izuma, ako mentalitet i običaji ostanu nepromenjeni. Uzaludan je tehnološki progres ako čovek iznutra ostaje isti. Šećer i med, jelej i medovina zaslađuju sve priče Šećernog Kremlja, pripovedanje teče glatko i bajkovito, ali ta slast izaziva mučninu, a Sorokinov jezivi svet deluje još strašnije.

Mirjana Grbić

Sa velikim uživanjem poigravam se različitim stilovima. Za mene je to čista plastika, a reči tretiram kao glinu. Fizički osećam kako oblikujem tekst. Kad mi kažu: ,,Kako možeš tako da se iživljavaš na ljudima?" odgovaram: ,,To nisu ljudi, to su samo slova na papiru."

Vladimir Sorokin 

Vladimir Sorokin, ruski romansijer, pripovedač, dramaturg i scenarista, rođen je 7. avgusta 1955. godine u gradiću Bikovo nadomak Moskve. Odloživši inženjersku diplomu, bavi se grafikom, slikarstvom, konceptualnom umetnošću (ilustrovao je više od pedeset knjiga), pod uticajem ruskog andergraunda osamdesetih. Sorokinov književni debi (poezija) povezuje se sa 1972. godinom, posle čega, mada intenzivno piše, čitavu deceniju gotovo ništa ne objavljuje. Godine 1985. u pariskom časopisu A-Ja objavljuje izbor od šest priča i (u izdanju čuvene kuće „Sintaksis“ Andreja Sinjavskog) roman Red. Tek marta 1992. godine ovaj roman objavljuje i ruski časopis Umetnost filma.

Autor je sledećih romana: Red (1985), Norma (1994), Roman (1994), Trideseta Marinina ljubav (1995), Srca četvorice (1994), Plavo salo (1999), Pir (2000), Led (2002), Broov put (2004), 23.000 (2005), Dan opričnika (2006, Geopoetika 2008), Šećerni Kremlj (2008, Geopoetika 2010), Mećava (2010). Objavio je i veliki broj zbirki priča: Gozba (2000), Jutro jednog snajperiste (2002), Moskva (2002) itd. Napisao je sledeće drame: Zemunica (1985), Ruska baka (1988), Poverenje (1989), Dismorfomanija (1990), Jubilej (1993), Hochzeitreise (1995), Šči (1996), Dostoevsky-Trip (1997), Peljmeni (1997), Srećna Nova (1998). Potpisuje i veoma zapažene i nagrađivane filmske scenarije: Bezumni Fric (1994), Moskva (2001), Konejka (2001), „4“ (2004).

 

Dobitnik je nagrada „Narodni Buker“ i „Andrej Beli“ – „za posebne zasluge u ruskoj književnosti“ (2001). Godine 2005. uručena mu je nagrada „Liberti“. Dela Vladimira Sorokina prevedena su na engleski, francuski, nemački, italijanski, holandski, finski, švedski, poljski, srpski, estonski, japanski, korejski i druge jezike. Roman Plavo salo (objavljen i na sprskom) dobio je 2012. godine nagradu kao najbolji strani roman. To je nagrada Twitter Prize, koja se dodeljuje glasanjem na japanskom tviteru. Roman Mećava dobio je 2012. godine nagradu kineskih izdavača i prevodilaca koja se dodeljuje za najbolji strani roman. 

Ostale knjige autora

  • Dan opričnika Vladimir Sorokin @Svet proze
    Cena: RASPRODATO

  • Mećava Vladimir Sorokin @Svet proze
    Cena: 759,00 din

  • Telurija Vladimir Sorokin @Svet proze
    Cena: 1210,00 din

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč...

Više o knjizi
"Tarantula" u Studentskom gradu

U sredu, 22. novembra, od 19h u Klubu Magistrala u Studentskom gradu održaće se književno veče posvećeno romanu "Tarantula" Boba Dilana (Geopoetika, 2017), u prevodu prof. dr Zorana Paunovića.

U programu učestvuju: Petar Janjatović, Vladislav Bajac i Zoran Paunović.

Dilanovo delo nastoji da dočara muziku podsvesti – njegove vlastite, ali i podsvesti svakog od nas. Taj nivo, nivo podsvesti, možda je jedino pravo polazište za čitanje "Tarantule".

Ovo delo, sasvim izvesno, ne predstavlja neuspeli pokušaj unošenja reda u haos, već uspešno dočaranu sliku haosa – zavodljivog haosa kreativnog uma, koji ume da bude zastrašujuće brutalan i amoralno sablažnjiv, ali i neodoljivo duhovit i dirljivo nežan...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Tarantula Bob Dilan @Notni spisi

Lutkar Justejn Gorder @Svet proze

Povratna adresa Aleksandar Genis @Geopoetika

Sila Dobrote Danijel Goleman @Slobodni svet

Koks ili Tok vremena Kristof Ransmajer @Svet proze