TRAŽI

Knjiga o gradovima Giljermo Kabrera Infante
prevela sa španskog Ljiljana Popović - Anđić
Godina izdanja: 2010
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 159
Povez: Meki

Cena: RASPRODATO

„Čovek nije izmislio grad, pre će biti da je grad stvorio čoveka i njegove navike. Urbanost izvorno proističe od latinske reči za grad. Moguće je da je grad, kakav poznajemo, potekao iz Azije između šestog i prvog milenijuma pre Hrista. Ideja o gradu je, međutim, dostigla svoj vrhunac u Grčkoj sa gradom-državom ili polisom, onim što je Aristotel nazvao „zajednički život radi plemenitog cilja“. U Rimu, osnivaču Rimskog carstva, grad, sam Rim, prvobitno podignut bez plana i reda, rastao je dok se nije pretvorio u model drugim gradovima stvorenim prema njegovom liku i obličju.

Čovek koji je mislio da je stvorio grad, mnogo puta ga je, međutim, rušio. Po legendi, Neron je zapalio Rim, ali Rim je Večni grad. Druge gradove, kao što su Berlin i Havana, uništili su ratovi ili nemarnost njihovih vladalaca. Havana, naime, izgleda kao razrušen grad, ne iz vazduha kao Berlin, već iznutra. Berlin je, međutim, kao stari Rim posle požara, rekonstruisan, dok Havana čuva svoju čudnu lepotu u ruševinama. Kao Horacije, dakle, kažem da me ruševine neće zastrašiti.

Tako sam u drugim gradovima tražio sjaj koji je imala Havana.“

Giljermo Kabrera Infante, iz Predgovora Pohvala gradu.

 Ovako piše zaljubljenik u gradove, Kubanac G. K. Infante koji je drugu polovinu svog života (1929–2005) proveo u Londonu. Otud ovaj grad i zauzima polovinu prostora ove knjige. U njemu je Kabrera ostvario i najveći deo svoje karijere, objavivši „svog Uliksa – čuveni roman Tri tužna tigra, kao i političke eseje Moja Kuba.

Ovaj bivši kubanski diplomata, miljenik a potom oponent vlasti, autor je scenarija (pod pseudonimom Giljermo Kain) kultnog filma Vanishing Point iz 1971, kao i manje znanog Wonderwall, u kojem je sarađivao s Džordžom Harisonom. Inače je bio poznanik svih Bitlsa (o kojima i piše).

Vrsni lingvista i eksperimentator u jeziku, Infante nas kao saučesnik i svedok vodi i u Pariz, Brisel, Madrid, Veneciju, Njujork, Las Vegas, Majami, Rio de Žaneiro...

Iako je pripadao Markesovoj generaciji latinoameričkog buma, ovu etiketu je odbijao. No, svoj talenat nije mogao da ospori.

Laureat je Nagrade Servantes 1997, koju je dobio iz ruku španskog kralja Huana Karlosa.

 

 

Giljermo Kabrera Infante (Hibara, Kuba, 1929. – London, 2005) jedan je od najznačajnijih i svakako najoriginalnijih latinoameričkih pisaca. Dobitnik je ugledne književne nagrade Migel de Servantes 1997. godine.

Vrlo rano počinje da se interesuje za književnost i film. Studira novinarstvo u Havani, piše filmsku kritiku u časopisu Karletes. Godine 1951. osniva značajni kulturni dodatak ”Lunes” u listu Revolusion. Godine 1962. odlazi u Brisel kao kubanski kulturni ataše. Udaljava se od kubanskog režima i od 1965. živi u Evropi, u egzilu, prvo u Madridu, a zatim, sve do smrti, u Londonu.

Posle prve knjnige priča, Asi en la paz como en la guerra (Kako u miru, tako i u ratu, 1960), napisao je svoje najpoznatije delo, roman Tres tristes tigres (Tri tužna tigra), koji je 1964 dobio nagradu Biblioteca breve izdavačke kuće Seix Baral. Sledi Vista del amanecer en el tropico (Pogled na svitanje u tropima, 1974), zatim eseji: 0 (1975), Exorcismos de esti(l)o (Egzorcizmi stila, 1976), roman La Habana para un infante difunto (Havana za pokojnog infanta, 1979), na engleskom: Holy Smoke (Sveti dim, 1985), zapisi, eseji i sećanja Mea Cuba 1993, romani Delito por bailar el chachacha (Zločin zbog plesanja čačača, 1995), Ella cantaba boleros (Ona je pevala bolero, 1996), eseji Vidas para leerlas (Životi za čitanje, 1998) i El libro de las ciudades (Knjiga o gradovima, 1999), priče Todo esta hecho con espejos; cuentos casi completos (Sve je učinjeno sa ogledalima, gotovo sabrane priče,  1999) i posthumno objavljeni roman La ninfa inconstante (Nepostojana nimfa, 2008).

Napisao je niz tekstova o filmu, objavljenih u knjigama Un oficio del seglo XX (Zanat XX veka, 1973), Arcadia todas las noches (Arkadija svake noći, 1995), Cine o sardina (Bioskop ili sardine, 1997). Pisao je filmska scenarija od čega je najpoznatiji Vanishing Point (Tačka nestajanja, 1971).       

Havana i sećanja na život u njoj, film, književnost, politika, jezik...stalne su teme Giljerma Kabrere Infantea. U svim žanrovima u kojima se ogledao, odlikuje ga originalna kombinacija erudicije i kolokvijalnog jezika, humora, kalambura, muzike kao teme i muzikalnosti samog teksta. Jedan je od glavnih predstavnika takozvanog latinoameričkog buma.   

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet