TRAŽI

Pet reka života Viktor Jerofejev
Prevela s ruskog Draginja Ramadanski
Godina izdanja: 2003
Broj Strana: 199 str.

Cena: RASPRODATO

Pred nama je knjiga volšebnih putovanja po velikim rekama raznih kontinenata i kultura: Volge, Rajne, Ganga, Misisipija, Nigera. Novo viđenje Zemlje, ljudi, neba. S beskrajnim mogućnostima potrage i nalaženja, otiskivanja i pristajanja. I nepristajanja.

Knjiga bogate hipertekstualnosti i hipersenzualnosti, jerofejevska knjiga. Podrazumeva obaveštenog, radoznalog i neustrašivog čitaoca, spremnog da se suoči sa šokantnim lomovima zadobijanja poluzaboravljene zbilje.

Nezaobilazna odlika ovog romana jeste iskričav, energičan, odvažan ruski jezik, u rasponu od najčistije lirike, preko ironije, do slenga i psovke.

Duhovito, suvereno, virtuozno štivo, uz uviđanje neminovnosti – da se život ne može filološki potrošiti.

Po svom zanimanju za telo, ovo je novi ruski roman. Po svojoj opredeljenosti za dušu, ovo je klasični ruski roman. Po svojoj usmerenosti na jezik ovo je, uistinu, novatorski ruski roman.

Ruski pisac i kritičar Viktor Vladimirovič Jerofejev, rođen 1947. godine, od svojih kreativnih početaka spada u suštinski povlašćene ruske stvaraoce, u one koji su kompetentni da porede pariske kestenove s ruskim brezama. Detinjstvo u Francuskoj, uz oca diplomatu, u miljeu ondašnje elitističke društvene nomenklature, svakako je moglo uticati na profilisanje njegovog opusa. Ali je u tom smislu, bez sumnje, bila presudnija razobručena i nepokorna priroda njegovog dara i kontakt s najvećim vrednostima rodne ruske kulture.

Pristupom dalekim od svakog akademizma, 1975. godine brani doktorsku disertaciju Dostojevski i francuski egzistencijalizam (objavljenu 1991. u Americi). Urednik je i učesnik čuvenog samizdatskog almanaha Metropolis (1979). Njegov izlazak iz „književnog podzemlja“ obeležen je publikovanjem pripovetke „Papagajčić“ u časopisu Aganjok 1988. godine. Pravu popularnost stiče nakon umetničkih proza Anino telo, Kraj ruske avangarde (1989), Život sa idiotom (1991), romana Ruska lepotica (1996) kao i zbirke eseja U lavirintu prokletih pitanja (1996).

Autor je dve prozne antologije: Ruski cvetovi zla (ispravljeno izdanje, 1999) i Vreme setveno, vreme žetveno (2001).

Pomenimo i kapitalno delo Izabrano, ili Džepna apokalipsa (1993), romane Strašni sud (1994) Pet reka života (1998), Enciklopedija ruske duše (1999), Dobri Staljin (2004), kao i zbirke pripovedaka Muškarci (1997) i Bog X: priče o ljubavi (2001).

Geopoetika je do sada objavila prevode Enciklopedije ruske duše, Pet reka života i Dobri Staljin.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet