TRAŽI

Ovo liči na kraj Džulijan Barns
Preveo s engleskog Zoran Paunović
Godina izdanja: 2011
Format (cm): 20
Broj Strana: 163
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-083-9

Cena: RASPRODATO

Suočavanje Tonija Vebstera sa svešću o tome da je sećanje sve što mu je u životu preostalo, ne bi bilo toliko dramatično da nije propraćeno spoznajom da sećanje ne postoji. Postoji prošlost, kao gadan i mutan bezdan, i postoji imaginacija, da u tu prošlost zaroni i u njoj ne pronađe, nego stvori, utehu ili bol. Imaginacija glavnog junaka romana Ovo liči na kraj okovana je umom istoričara: preterano oslonjen na činjenice, a premalo sklon nostalgiji, Vebster je potpuno nezaštićen u trenutku kada shvati da je istina o njegovoj prošlosti suštinski drugačija no što je decenijama verovao. „Sad si potpuno sam, Toni“, kaže mu jedna od dveju žena koje su presudno obeležile njegov život; ona druga podseća ga na činjenicu da mu nikada ništa nije bilo jasno. Nije ni sada, dok pokušava da uhvati smisao života koji se kao veliki talas nezadrživo survava unatrag, ka onom početku iza koga nema ničega. Čak ni kraja: ovo liči na kraj, ali kraja nema: postoje eros i tanatos, istina i zabluda, ljubav i mržnja, ljubav i ljubav. I postoji nemir. Postoji veliki nemir.

Zoran Paunović

Nagrada Man Buker za 2011.

„U ovoj knjizi Džulijan Barns otkriva istine za koje je čitav život bio potreban da se iskristalizuju, oštri im ivice i polira do visokog sjaja.“

The NewYork Times Book Review

„Kratko, prelepo... To fundamentalno zastrašujuće pitanje – Da li sam ja osoba koja mislim da jesam? – izokreće se u iznenađujuće neizvesno... Kao što to Barns tako elegantno i snažno otkriva, svi smo mi nepouzdani pripovedači koje ne iskupljuje tačnost naših sećanja, nego naša spremnost da ih preispitamo.“

The Boston Globe

Džulijan Barns rođen je u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Školovao se u Londonu od 1957. do 1964, a visoko obrazovanje iz oblasti savremenih jezika stekao je na Koledžu Magdalen u Oksfordu. Diplomirao je 1968, a potom je tri godine radio kao leksikograf na Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Barns je 1977. počeo da radi kao kritičar i urednik književne rubrike u časopisima Nju stejtsmen i Nju rivju. Od 1979. do 1986. pisao je TV kritiku, prvo za Nju stejtsmen, a zatim za londonski Obzerver.

Dobitnik je više prestižnih nagrada i diploma, uključujući i nagradu Somerset Mom (Metrolend, 1981). Dobitnik je Bukerove nagrade (Ovo liči na kraj, 2011) za koju je ranije tri puta bio nominovan (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998 i Artur&Džordž, 2005). Pored ostalih, dobio je i nagradu Memorijala Džefrija Fabera (Floberov papagaj, 1985); Pri medisi (Floberov papagaj, 1986); nagradu E. M. Forster, koju dodeljuju Američka akademija i Institut za umetnost i književnost (1986); Gutenbergovu nagradu (1987); nagradu Grincane Kavur (Italija, 1988); i Pri Femina (Troje, 1992). Barns je proglašen vitezom (1988), potom oficirom (1995) i komandirom francuskog Reda umetnosti i književnosti (2004). FVS fondacija mu je 1993. dodelila Šekspirovu nagradu, a 2004. osvojio je Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost. Nagradu Dejvid Koen za životno delo dobio je 2011. godine. Dobitnik je nagrade Sandej tajmsa za izuzetna dostignuća u književnosti, 2013. godine, kao i nagrade Sinklar 2015. godine, dodeljene na prvoj svečanosti u čast Karen Bliksen. Godine 2016, Američka akademija umetnosti i književnosti dodelila je Barnsu status počasnog člana iz inostranstva. Nosilac je ordena Legije časti kojim ga je odlikovala francuska vlada 2017. godine.

Do sada su objavljena njegova dela: Metrolend (1980), Pre no što me je srela (1982, Geopoetika, 2002), Floberov papagaj (1984), Zureći u sunce (1986), Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja (1989, Geopoetika, 1989), Troje (1991, Geopoetika, 2000), Bodljikavo prase (1992), Pisma iz Londona 1990- 1995 (1995), Obale Lamanša (1996), Engleska, Engleska (1998), Ljubav, itd. (2000, Geopoetika, 2001), Cepidlaka u kuhinji (2003, Geopoetika, 2005), Sto od limunovog drveta (2004, Geopoetika, 2005), Artur & Džordž (2005, Geopoetika, 2006), Nije to ništa strašno (2008, Geopoetika, 2008), Puls (2011, Geopoetika, 2011), Ovo liči na kraj (2011, Geopoetika, 2011), Nivoi života (2013, Geopoetika, 2013), Držati oči otvorene, Eseji o umetnosti (2015), Šum vremena (2016, Geopoetika 2016), Jedina priča (2018, Geopoetika 2018), Čovek u crvenom kaputu (2019, Geopoetika, 2020). Dela su mu prevedena na više od trideset jezika.

Živi u Londonu.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Hinduizam Milica Bakić-Hayden

Izvrstan, problemski, ali i istorijski uvod u hinduizam, u kojem se na obuhvatan i koherentan način razmatraju svi bitni konstitutivni elementi ove velike svetske religije. Takav pristup je doista retkost u indologiji, a u nas ga (sa izuzetkom, možda, Čedomila Veljačića) još nije primenio nijedan autor, uključujući ne samo Srbiju nego i bivšu Jugoslaviju. Ovoj knjizi će se čitalac vraćati kao nekoj maloj, ali pouzdanoj, enciklopediji svaki put kad treba da razjasni neki od pojmova vezanih za hinduizam. 

Više o knjizi
Geopoetika na sajmu knjiga u Podgorici

Geopoetika će sa svojim izdanjima biti prisutna na 7. Internacionalnom sajmu knjiga u Podgorici koji će se održati u Bemax areni od 6. do 10. oktobra. Radno vreme sajma je od 10 do 21 čas, a ulaz je slobodan.

Dalje
Najčitanije

Bajni svete, gde si ti Sali Runi @Svet proze

Prvo lice jednine Haruki Murakami @Svet proze

Plamen Lenard Koen @Notni spisi

Poodmaklo Nina Like @Svet proze

Hinduizam Milica Bakić-Hayden @Krug

Čovek u crvenom kaputu Džulijan Barns @Krug

Nebulozni poslovi Dejvid Grejber @Slobodni svet