TRAŽI

Gvidova mapa Jedno evropsko hodočašće Kenet Vajt
S francuskog preveo Aleksandar V. Stefanović
Godina izdanja: 2012
Format (cm): 20
Broj Strana: 166
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-099-0

Cena: 704,00 din

Jedan od najvećih putnika današnjice, kojem je osim životne ljubavi putovanje odavno postalo i profesija i književni kredo, geopoetičar i „kum“ beogradskoj kući Geopoetika s početka devedesetih, napisao je novu knjigu hodočašća po evropskom kontinentu. Među opisima delova „garderobe“ ove Stare dame našlo se i nešto „odevnih predmeta“ iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske. No, tu su i skandinavski predeli, poseta Trstu, Galiciji, Parizu, Veneciji... Knjiga počinje i završava se posetom njegovoj rodnoj Škotskoj (da podsetimo, Vajt decenijama živi u francuskoj Bretanji). Svoj sopstveni gost? Da, jer cela knjiga odiše čudnovatim odmakom od samoga sebe, pa i slika koje se opisuju... kao da je reč o nekom ubrzanom putovanju, prolasku kroz već viđeno, potvrđivanju već znanog. Doduše, ako je ikome svet poznat – onda bi to trebalo da je Kenetu Vajtu. Otud je svejedno na koje vreme se odnose putešestvija po Beogradu, Puli, obodu Balkana, Jadrana ili raznih severnih mora Evrope: to su pre svega susreti s ljudima i prirodom. Čitaoci Vajtovih knjiga setiće se da je ovaj  redosled u većini njegovih ranijih knjiga bio, ipak, obrnut!

Ideja za zajednički naslov ovim putopisima nalazi se u tzv. Gvidovoj mapi iz 1119. godine čiji je autor bio Gvido iz Pize, a na kojoj je oslikana kolorna, čudnovata i maštovita mapa sveta, a pre svega tri kontinenta: Evrope, Afrike i Azije. Karta se čuva u Kraljevskoj biblioteci Belgije u Briselu i ona je glavni inspirator ovom hodočašću: ono je em asketski šturo (čak i u jeziku) em ima svoje suštinsko, metajezgro u prevashodno i ovde nedosledno zastupljenom posebnom prostoru – na Mediteranu.

Kenet Vajt, pisac, pesnik i esejista, rođen je 1936. godine u Glazgovu. Studirao je francuski, nemački i filozofiju na univerzitetima u Glazgovu, Minhenu i u Parizu, gde je i doktorirao.

Prve knjige objavio je šezdesetih u Londonu, potom se iz književnih razloga, razočaran stanjem na britanskoj literarnoj sceni, preselio u Francusku i nastavio da objavljuje u toj zemlji. Za svoja dela dobio je više prestižnih nagrada. Najznačajnije su Prix Médicis étranger, Prix Alfred de Vigny, Prix de poésie Alain Bosquet, Prix Maurice Genevoix de l’Académie française. Nagrade za životno delo primio je u Francuskoj – Grand Prix du Rayonnement de l’Academie Française i Italiji – Grinzane-Biamonti. Poslednjih godina Vajtove knjige doživljavaju novo otkrivanje u Britaniji. Od 1983. do 1996. godine Vajt je na pariskoj Sorboni držao predmet Poetike XX veka. Godine 1989. osnovao je Međunarodni institut za geopoetiku, koji uspešno objedinjuje istraživanja na području multikulturnih i transdisciplinarnih studija.

Već dugo živi na obali Bretanje.

Impozantna bibliografija Keneta Vajta uključuje eseje, putopise, poeziju, studije.

Geopoetika je do sada objavila sledeće Vajtove knjige: Nomadski duh (1994), Visoravan albatrosa (1997), Pisma iz Srbije i Crne Gore (1998) – posle njegove posete našoj zemlji, Divlji labudovi (2002), Plavi put (2004), Kuća plime i oseke (2008).

 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Razlog pošasti Rafael Arguljol

Ovo je priča o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, bolesti koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. No svi hrle da je zaborave kao da se nikad nije dogodila. Vlada briše sve dokaze o njenom postojanju...

Aluzije na svet u kome danas živimo su jasne: umor Zapada, sveopšte odumiranje humanosti, filozofija potrošnje, licemerje medija, politike i društvenih normi...

Više o knjizi
MOLIJEROVI DANI 2020. Književna manifestacija Francuskog instituta u Srbiji

Manifestacija Molijerovi dani posvećena je savremenoj frankofonoj književnosti i prevodima frankofonih autora na srpski jezik. Ljubitelji ove manifestacije navikli su da imaju prilike da se lično upoznaju sa najprestižnijim frankofonim piscima koji su pozivani da gostuju u Srbiji, kako bi predstavili svoje stvaralaštvo, vodili razgovore sa svojim čitaocima, prevodiocima, izdavačima.

Počasni frankofoni pisac ovogodišnjih Molijerovih dana je David Diop. Njegov roman Frère d’âme -Braća po duši, prošlogodišnji je dobitnik Gonkurove nagrade studenata Srbije. Roman je prevela Olja Petronić, objavila Geopoetika, 2020, uz podršku Francuskog instituta i Francuskog nacionalnog centra za knjigu (CNL).

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Trpeza za umorne putnike Đorđe S. Kostić @Kultura kuhinje