TRAŽI

Fabrika hartije Boris Miljković
Godina izdanja: 2003
Broj Strana: 136 str.

ISBN: 86-7666-014-X

Cena: 385,00 din

Boris Miljković više nije „novi pisac“ u našoj kulturi. Sada je (samo) pisac. Šta je u tome po njega dobro, a šta loše?

Dobro je što je drugom knjigom po redu stvorio mogućnost da potvrdi svoju želju o neophodnosti bivanja u književnosti. Loše je što se prvom knjigom obavezao da dobro piše.

Ali to „loše“ pretvoriće se u dobro: kada ga u ovoj zbirci priča uporedimo sa onim u prethodnoj (a poređenje je, neminovno), videćemo da se nije sve završilo samo jasnijom žanrovskom slikom. Ove priče jesu onaj autor iz Čaja na Zamaleku, ali i jedan novi, „književniji“ autor.

Boris Miljković je rođen 1956. godine u Zagrebu. Diplomirao je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Zajedno sa Branimirom Dimitrijevićem bio je autor niza televizijskih emisija i filmova. Niko kao ja, Rokenroler, Ruski umetnički eksperiment i Šumanović – komedija o umetniku, neki su od naslova. Autor je velikog broja televizijskih reklama i muzičkih spotova. Za svoje radove često je nagrađivan na prestižnim međunarodnim festivalima. Predaje na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Reditelj je pozorišne predstave Nevjesta od vjetra Slobodana Šnajdera u Narodnom pozorištu i scensko-muzičkog dela Priča o vojniku, Igora Stravinskog u Ateljeu 212. Autor je videoradova za pozorišne predstave koje je režirao Dejan Mijač: Pseći valcer, Skakavci i Trg heroja. Videorad za Pseći valcer nagrađen je na YUSTAT Bijenalu 2004. godine. Na Sorboni je krajem 2000. i početkom 2001. godine bila postavljena njegova videoinstalacija Medijska opera, a na Trgu Republike u Beogradu konstruisao je instalaciju Beograđani sa 1.600 portreta slučajnih prolaznika izloženih u lavirintu. Do sada je napisao dve knjige priča, Čaj na Zamaleku (Geopoetika, 2002), za koju je dobio nagradu „Isidora Sekulić“ i Fabrika hartije (Geopoetika, 2003), kao i roman Uspavanka za Lalu (Geopoetika, 2004). Trenutno radi kao slobodni kreativni direktor u marketingu.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč...

Više o knjizi
"Tarantula" u Studentskom gradu

U sredu, 22. novembra, od 19h u Klubu Magistrala u Studentskom gradu održaće se književno veče posvećeno romanu "Tarantula" Boba Dilana (Geopoetika, 2017), u prevodu prof. dr Zorana Paunovića.

U programu učestvuju: Petar Janjatović, Vladislav Bajac i Zoran Paunović.

Dilanovo delo nastoji da dočara muziku podsvesti – njegove vlastite, ali i podsvesti svakog od nas. Taj nivo, nivo podsvesti, možda je jedino pravo polazište za čitanje "Tarantule".

Ovo delo, sasvim izvesno, ne predstavlja neuspeli pokušaj unošenja reda u haos, već uspešno dočaranu sliku haosa – zavodljivog haosa kreativnog uma, koji ume da bude zastrašujuće brutalan i amoralno sablažnjiv, ali i neodoljivo duhovit i dirljivo nežan...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Tarantula Bob Dilan @Notni spisi

Lutkar Justejn Gorder @Svet proze

Povratna adresa Aleksandar Genis @Geopoetika

Sila Dobrote Danijel Goleman @Slobodni svet

Koks ili Tok vremena Kristof Ransmajer @Svet proze