TRAŽI

Lov na anđele Kristofer Houp
S engleskog preveli Zoran Paunović Ivana Đurić Paunović
Godina izdanja: 2013
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 271
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-135-5

Cena: 913,00 din

U vremenu u kome približavanje čitaocima sve češće podrazumeva udaljavanje od književnosti, Kristofer Houp uspeva da napiše roman koji poseduje egzistancijalnu dubinu prave, velike literature, i privlačnu snagu vrhunskog trilera.

„Nekad sam se zvao Vinston“, kaže u prvoj rečenici glavni junak romana, „bivši“ čovek koji je olako poverovao da prošlost pripada isključivo prošlosti. Sadašnjost će ga, međutim, lišiti te iluzije i prinuditi da još jednom prođe kroz mračni lavirint zanosa i otrežnjenja, ljubavi i mržnje, života i smrti. Kroz taj lavirint, čiji su zidovi sagrađeni u obličju bezimene, ali prepoznatljive totalitarne države (bezimene zbog toga što totalitarne države neizbežno pate od krize identiteta, a prepoznatljive zbog toga što sve cinično liče jedna na drugu), Čarlija Krokera vodi utvara Džoa Endžela, njegovog druga iz detinjstva. Utvara ili anđeo, anđeo čuvar ili anđeo uništenja, pitanja su na koja Kroker ne ume da odgovori, i ta zapitanost pretvara njegovu priču u povest o lovu na anđele. A njih, anđele, nije moguće snimiti fotoaparatom; ubijati ih mecima, znatno je jednostavnije.

Kristofer Houp, romansijer, pesnik i novinar, rođen je u Johanesburgu 1944, živi i radi u Francuskoj, a sebe naziva „lutajućim Južnoafrikancem“.

Po objavljivanju prvih zbirki poezije Whitewashes (Belilo, 1971) i Cape Drives (Vožnje po Kejpu, 1974) za koju je dobio nagrade Thomas Pringle Engleske akademije Južnoafričke Republike i Cholmondeley, nagradu Društva pisaca Velike Britanije, Houp se sukobljava sa vlastima aparthejda i napušta Južnoafričku Republiku. Narednih petnaest godina provodi u dobrovoljnom izgnanstvu u Londonu, a potom, devedesetih, živi i u Moskvi i Beogradu. Sve vreme, međutim, u njegovim mnogobrojnim nagrađivanim delima preovlađuju teme koje se tiču rasizma i južnoafričkog društva uopšte. Njegov prvi roman Separate Development (Odvojeno razvijanje, 1981) odmah po objavljivanju zabranjen je u Južnoafričkoj Republici, a nagrađen priznanjem David Higham u Engleskoj.

U Britaniji potom izlaze zbirke poezije In the Country of the Black Pig (U zemlji crne svinje, 1981) i Englishman (Englez, 1985).

Među proznim delima izdvajaju se Kruger’s Alp (Krugerov vrh, 1984), roman za koji je dobio nagradu Whitebread, The Hottentot Room (Hotentotska soba, 1986), Black Swan (Crni labud, 1987), My Chocolate Redeemer (Moj čokoladni spasilac, 1989), Darkest England (Najmračnija Engleska, 1996), Me, the Moon and Elvis Presley (Ja, mesec i Elvis Presli, 1997), Heaven Forbid (Ne daj bože, 2001), Ljubavnici moje majke (My Mother’s Lovers, 2007, Geopoetika 2012), The Garden of Bad Dreams (Vrt ružnih snova i druge priče, 2008) i Lov na anđele (Shooting Angels, 2011).

Njegov roman Serenity House (Kuća spokoja, 1992) našao se u najužem izboru za nagradu Man Booker.

Pored proznih dela, Houp je napisao autobiografiju White Boy Running (Beli dečak trči, 1988), putopis Moscow! Moscow! (Moskva! Moskva!, 1990), za koji je dobio nagradu udruženja PEN, kao i biografiju zimbabveanskog predsednika Roberta Mugabea Brothers Under the Skin: Travels in Tyranny (Braća ispod kože: Putovanja u tiraniju, 2003).

 

 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Evolucija svega Met Ridli

Ridli ruši mit o svetu kao unapred osmišljenom i isplaniranom mestu za život, gde velikim događajima i promenama današnjice neko upravlja "odozgo". Sasvim je suprotno, naša najveća dostignuća dolaze "odozdo", za šta nalazi brojne argumente u nauci, ekonomiji, istoriji, politici i filozofiji i uverljivo pokazuje da ljudsko društvo evoluira i da se veliki događaji i kretanja, ljudska dostignuća, navike i običaji – praktično celokupna ljudska kultura – menjaju  postepeno, spontano i neminovno, po istim principima koji vladaju evolucijom živog sveta. 

Više o knjizi
Ivana Velimirac dobitnica nagrade "Branko Jelić"

Ivana Velimirac dobitnica je nagrade „Branko Jelić“ za 2018. za najbolji prevod sa francuskog na srpski u kategoriji „fikcija“ za roman „Nadleštvo za bašte i ribnjake“, Didjea Dekoana, u izdanju Geopoetike. Nagradu „Branko Jelić“ dodeljuju Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije.

Nagrada nosi ime našeg znamenitog prevodioca, koji je iza sebe ostavio celu biblioteku prevoda Siorana, Garodija, Sartra, Levi-Strosa, Brodela, Jankeleviča, biblioteku prevedenih najtežih tekstova iz oblasti antropologije, filozofije, teorije književnosti, istorije, ali i lepe književnosti

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze