TRAŽI

Tajnovite solidarnosti Paskal Kinjar
S francuskog prevela Jelena Stakić
Godina izdanja: 2013
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 246
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-134-8

Cena: 880,00 din

„Nije to bila ljubav, to osećanje koje je vladalo između njih dvoje. To je bila neka tajnovita solidarnost.“ Ovako jedan od likova romana opisuje odnos između sredovečne Kler i njenog pet godina mlađeg brata Pola.

Izgradili su se oko Kler još neki, ne manje tajnovito čvrsti odnosi – sa nekadašnjom profesorkom klavira koja će je usvojiti, sa drugom iz detinjstva i ljubavlju iz školskih dana, kog će, i kad se njihova veza prekine, strasno voleti do kraja života, čak i sa ćerkom koju je napustila tek rođenu... Čudnovata Kler, prevodilac sa petnaestak jezika, žena prirode, otkriva se preko priča likova, a iz tih priča na videlo izlazi i davnašnja tajna koja je odredila živote brata i sestre i tajnovitu solidarnost među njima.

Sve se odigrava u bajkovitim i surovim predelima Bretanje čije boje, zvuci, mirisi i ukusi dopiru sa svake stranice.

„Pišem zato što je to jedini način da govorim, a da ćutim“, kaže autor Paskal Kinjar (1948), dobitnik najvažnijih francuskih književnih nagrada. Pre nego što se 1994. potpuno posvetio pisanju, radio je kao urednik u izdavačkoj kući Galimar, bio univerzitetski profesor i pokrenuo više, sada već veoma uglednih, muzičkih festivala. Neka njegova dela adaptirana su za film. Na srpski su do sada prevedeni njegovi romani Sva jutra sveta (Geopoetika, 2005) i Terasa u Rimu.

Paskal Kinjar (1948), rođen je u porodici francuskih lingvista u Vernej sir Avru. Pošto je završio studije filozofije, radio je u izdavačkoj kući Galimar (koja izdaje i njegova dela). Znalac je klasičnih jezika, filozofije, opere, pozorišta. Zajedno sa Fransoa Miteranom osnovao je Festival opere i baroknog pozorišta u Versaju, gde je bio direktor od 1990. do 1994. godine. Bio je i predavač na Univerzitetu Vensan i na Praktičnoj školi visokih studija društvenih nauka. Prevodio je dela sa latinskog (Tita Albucija, Porcija Latrona), kineskog (Gungsun Longa) i grčkog jezika (Likofrona).

Godine 1994. napustio je sve poslove i posvetio se isključivo pisanju.

Od 1969. godine do danas objavio je preko četrdeset knjiga – romane, eseje, poeziju, no, veći broj knjiga žanrovski je teško odrediti i najpre bi se mogle svrstati u neku vrstu meditativne proze. Većinu njegovih dela književna kritika je visoko ocenila.

Sva jutra sveta (Geopoetika, 2005) jedan je odnjegovih proslavljenih romana pored romana Terasa u Rimu i Tajni život. Po ovom romanu 1991. godine u režiji Alena Kornoa snimljen je i film za koji je sam Kinjar napisao scenario, a glavna uloga pripala je Žeraru Depardjeu. Za film Čista formalnost / Una pura formalita 1994. godine, Kinjar je pisao dijaloge, a film je snimljen u režiji Romana Polanskog, takođe sa Žerarom Depardjeom u glavnoj ulozi. Godine 1995. po romanu Novi svet snimljen je istoimeni film sa glumcem Džejmsom Gandolfinijem, opet u režiji Alena Kornoa, a 1999. godine na veliko platno je preneta Vila Amalija sa Izabel Iper, koju je režirao Benoa Žako.

Kinjar je dobitnik Nagrade Francuske akademije (za roman Terasa u Rimu) 2000. godine, kao i Gonkurove nagrade (za esej Lutajuće senke, prvi tom Poslednjeg kraljevstva) 2002. godine.

 

 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Pakujem svoju biblioteku Alberto Mangel

U knjizi Pakujem svoju biblioteku smenjuju se intimna poglavlja koja čine 'elegiju' za vlastitu biblioteku i deset vrhunskih digresija o Mangelovom čitalačkom životu i ljubavi prema knjigama... Njegov intelekt i entuzijazam dolaze do punog izražaja preko vrtoglavog broja citata iz knjiga na najrazličitijim jezicima, koje obuhvataju zapanjujući broj tema.

Izvanredna knjiga o knjigama.

Više o knjizi
"Bitka za prošlost" nagrađena na festivalu "Pazi šta čitaš"

"Bitka za prošlost", Zorana Milutinovića, nagrađena je kao "knjiga koja ima trajnu vrednost ili ostvaruje važan naučni doprinos" na Festivalu humanistike, kulture i umetnosti „Pazi šta čitaš“, čiji je organizator beogradska izdavačka kuća HERAedu.

Nagradu je, u ime autora koji živi i radi u Londonu, primio direktor izdavačke kuće Geopeotika Vladislav Bajac, a ovaj festival koji je posvećen izdanjima iz oblasti humanistike traje od 23. do 25. maja u Kombank dvorani.

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Nadleštvo za bašte i ribnjake Didje Dekoan @Svet proze

Slava Portugalije Antonio Lobo Antuneš @Svet proze

Pakujem svoju biblioteku Alberto Mangel @Pisac o piscu