TRAŽI

Sabrane kratke proze 1929-1989 Samjuel Beket
Prevod i napomene Ivana Đurić Paunović
Godina izdanja: 2013
Format (cm): 21cm
Broj Strana: 285
Povez: Tvrd

ISBN: 978-86-6145-139-3

Cena: 1430,00 din

Opus Samjuela Beketa, prepoznatljiv pre svega po dramskim tekstovima, krije blago koje se nalazi u samim temeljima njegovog stvaralaštva. To blago izlazi na videlo u ovoj knjizi – reč je o kratkim pričama koje je pisac stvarao tokom čitavog života, i koje su zapravo bile mera njegovog odnosa prema svetu i prema celokupnom umetničkom stvaranju. Priče je Beket pisao i na engleskom i na francuskom jeziku, sam ih je prevodio, menjao i tako iznova stvarao, čineći ih time teško svodivim za priređivače.

Stenli Gontarski, vodeći stručnjak iz oblasti beketologije, u ovom izdanju sakupio je sve krat­ke proze, prvenstveno na osnovu kriterijuma koje je odredio sam Beket. Iz ovih često teško prohodnih, ali i humorom oplemenjenih tekstova, izranjaju ofucani šeširi, okraćale nogavice i mucave rečenice predaka onih likova posle kojih svetske pozorišne scene više nikad nisu bile iste.

Beketova nepogrešiva slika savremenog sveta, naslućena još pre nego što su prve konture bile načinjene, svedoči o jedinstvenom umetničkom geniju koji je beskompromisno, smelo i skromno, izrazio sve stra­hove, ali i nade, prekore, ali i moguće izlaze iz onoga što odlikuje ljudsko stanje našeg vremena. Izgubljeni, prognani, bezdomni lutajući subjekti ovih priča koji naseljavaju evropske pejzaže, stvarne i književne, posle svih užasa napakovanih u njihovoj, i našoj svesti, ne odustaju od bolnih pokušaja samospoznaje, mada ih telo izdaje, a volja jedva da postoji. Beketa je njegov tragalački put kroz jezik(e), koji je vodio kroz modernističke lavirinte, doveo do toga da se oslobodi svih viškova, da u kreativnoj imploziji koju sam najčešće označava kao nedovršenost, nedorečenost i napuštanje, stvori delo koje ostaje trajni bezvremeni izvor nadahnuća.

Samjuel Beket je 1969. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Samjuel Beket je rođen 13. aprila 1906. godine, u Irskoj, u Fokskroku blizu Dablina. Krajem dvadesetih godina dvadesetog veka odlazi u Pariz i počinje da piše i prozu i poeziju. Do 1945. pisao je na engleskom ali posle toga prelazi na francuski, svoj usvojeni jezik. Njegovi prevodi vlastitih dela na engleski jezik sami za sebe predstavljaju umetnička dela. Godine 1969. dodeljena mu je Nobelova nagrada, a njegovo književno stvaralaštvo koje obuhvata drame, romane, priče i poeziju, čini ga jednim od najvažnijih pisaca našeg vremena. Umro je 1989. 

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Razlog pošasti Rafael Arguljol

Ovo je priča o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, bolesti koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. No svi hrle da je zaborave kao da se nikad nije dogodila. Vlada briše sve dokaze o njenom postojanju...

Aluzije na svet u kome danas živimo su jasne: umor Zapada, sveopšte odumiranje humanosti, filozofija potrošnje, licemerje medija, politike i društvenih normi...

Više o knjizi
MOLIJEROVI DANI 2020. Književna manifestacija Francuskog instituta u Srbiji

Manifestacija Molijerovi dani posvećena je savremenoj frankofonoj književnosti i prevodima frankofonih autora na srpski jezik. Ljubitelji ove manifestacije navikli su da imaju prilike da se lično upoznaju sa najprestižnijim frankofonim piscima koji su pozivani da gostuju u Srbiji, kako bi predstavili svoje stvaralaštvo, vodili razgovore sa svojim čitaocima, prevodiocima, izdavačima.

Počasni frankofoni pisac ovogodišnjih Molijerovih dana je David Diop. Njegov roman Frère d’âme -Braća po duši, prošlogodišnji je dobitnik Gonkurove nagrade studenata Srbije. Roman je prevela Olja Petronić, objavila Geopoetika, 2020, uz podršku Francuskog instituta i Francuskog nacionalnog centra za knjigu (CNL).

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Trpeza za umorne putnike Đorđe S. Kostić @Kultura kuhinje