TRAŽI

Noć Tatjana Tolstoj
Preveli s ruskog Aleksandar Terzić, Lidija Subotin
Godina izdanja: 2004.
Broj Strana: 288

Cena: RASPRODATO

Критичари широм света називају Татјану Толстој најистакнутијим руским мајстором кратке приче. Збирка Ноћ окупља на једном месту двадесет њених најзначајнијих прича, објављених у периоду од 1983. до 2000. године и први је превод једне њене књиге на српски језик.

Поетизујући животну свакодневицу, ауторка застареле симболе боји новим значењима, а пишући често о обичном човеку растрзаном у борби између жеља и реалности, она вешто својим магичним језиком брише границу између реалног и измишљеног. Приче обилују оригиналном употребом сликовитог изражавања, а читалац је сваког тренутка запљуснут бујицом речи. Татјана Толстој се игра својим језиком с невероватном лакоћом и свака страница ове књиге показује њену књижевну особеност и висок ниво уметничке креативности.

«Татјана Толстој је најоригиналнији, блистав глас руске прозе који понире дубоко у стварност.»

Јосиф Бродски

Tatjana Nikitična Tolstoj (1951) potiče iz porodice već tradicionalno okrenute književnosti (deda po ocu joj je Aleksej Tolstoj, čuveni ruski pisac pripovedaka, romana i drama iz prve polovine XX veka, a deda po majci – sjajni prevodilac i intelektualac Mihail Lozinski; njena baka po očevoj liniji, Natalija Vasiljevna Tolstoj-Krandijevska bila je pesnikinja).

Završila je grupu za klasičnu filologiju Lenjingradskog univerziteta i tako stekla visoko filološko obrazovanje. Radila je u jednom lenjingradskom izdavačkom preduzeću, da bi 1974. godine prešla u Moskvu, gde je u novinama Moskovske novosti dobila kolumnu u kojoj je objavljivala crtice iz života. Od početka devedesetih, deo godine provodi u SAD, gde radi kao profesor ruske književnosti na američkim univerzitetima. U američkom časopisu The New York Review of Books pisala je recenzije o delima iz ruske književnosti.

Prema njenim rečima, počela je da piše kasno, tek 1983. godine. Njene najpoznatije objavljene knjige priča su: Na zlatnom doksatu smo sedeli, Voliš – ne voliš, Reka Okervil, Dan, Noć. Godine 2000. objavljen je i prvi roman Tatjane Tolstoj, Kis, ocenjen kao jedna od najznačajnijih pojava ruske postmodernističke proze. Pod naslovom Nije kis, 2004. godine objavljen je obiman izbor iz njenih najlepših priča, članaka, eseja i intervjua.

Oslanja se na tradiciju proze M. Bulgakova, V. Nabokova, A. Grina, nemačkih ekspresionista i ruske proze dvadesetih godina XX veka. Kao jedan od pisaca nove, „drugačije“ ruske proze, ubrajana je u pripadnike toka kojem pripadaju L. Petruševska, S. Kaledin, J. Popov, V. Jerofejev i drugi.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Proročanstvo i druge priče Sandro Veronezi

Ovu zbirku naseljava jedan svet pre svega muških protagonista koji traže odgovore, a oni se kriju u telefonskom pozivu s neba, pojavi jedne kornjače, u znacima, poput jedne ženske cipele koja se bez razloga nađe u stanu, upaljaču koji nestane negde u automobilu. Život ovih priča pulsira u sferama koje nam izgledaju kao da su u snu, a zapravo su stvarne. Sa retkom posvećenošću detaljima, Veronezi ispisuje raznolike priče pune neočekivanih obrta...

Više o knjizi
Uskoro “Tarantula” Boba Dilana

U Geopoetici uskoro izlazi "Tarantula", prozno delo Boba Dilana, koji je prošle godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Geopoetika je ekskluzivni izdavač Dilanovih dela na srpskom jeziku, a u našoj kući su ranije objavljene Dilanove „Hronike“, koje su ove godine doživele i svoje novo izdanje.

"Tarantula" uspešno dočarava sliku haosa kreativnog uma koji ume da bude zastrašujuće brutalan i amoralno sablažnjiv, ali i neodoljivo duhovit i dirljivonežan...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet