TRAŽI

Višak identiteta Huan Oktavio Prens
Sa španskog prevela Gordana Ćirjanić
Godina izdanja: 2016
Format (cm): 20
Broj Strana: 246
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-240-6

Cena: 990,00 din

Argentinski pisac Huan Oktavio Prens rođen je 1932. u emigrantskoj porodici, u lučkoj varoši Ensenada de Baragan, nedaleko od grada La Plate, a svoja prva iskustva sticao je u naselju gde su „svi bili stranci“ i gde su se govorili „svi jezici ovog sveta“. Pred nama je jedna vrsta bildungs romana, o buđenju i odrastanju u emigrantskoj sredini, a njegov istinski protagonista je samo naselje. Retki su pisci koji s toliko autoriteta, na bazi ličnog iskustva, mogu da pišu o emigrantskom životu.

Njegovi preci bili su iz Istre. Na putu po Evropi, a u potrazi za korenima, zadržao se da živi u Beogradu, a potom u Trstu. A onda paralelno i u Argentini. Huan Oktavio Prens je doslovno građanin sveta.

U autobiografskom romanu Višak identiteta, on s dubokim humanizmom, specifično argentinskim humorom i samo njemu svojstvenom nežnom ironijom, oslikava sredinu u kojoj je odrastao i životne priče sasvim običnih ljudi. Vedra atmosfera ovog romana ne izostaje čak ni na stranicama gde se govori o smrti.

Latinoameričku književnost druge polovine dvadesetog veka mahom karakterišu ekscentričan ugao gledanja na stvari i neobična klima pripovedanja. U takvom jednom ključu, negde između Borhesove ironijske fantastike i Markesovog magijskog realizma, ispisuje danas Prens svoju prozu, koja bi slobodno mogla da se definiše kao „bizarni realizam“. Prensovi romani prevođeni su na razne jezike.

Roman Višak identiteta objavljen je u Argentini 2013. godine.

Srpsko izdanje je prvi prevod na neki strani jezik.

Huan Oktavio Prens rođen je u Ensenadi (La Plata), 1932. godine. Rodnu Argentinu napustio je 1975, kao politički emigrant. Od 1962. do 1967. i od 1975. do 1978. godine živeo je u Beogradu, da bi se 1978. godine definitivno nastanio u Trstu. Za sebe voli da kaže da je Jugoitaloargentinac. Prens je svoj radni vek proveo kao univerzitetski profesor španskog jezika i književnosti, a od sedamdesetih godina prošlog veka  stekao je međunarodni ugled kao pesnik. Najvažnije njegove pesničke zbirke jesu: Trg predgrađa, La Plata (1961), Pramčana figura, La Plata (1967), Čisti računi, dvojezično izdanje (španski-srpskohrvatski), Vršac (1979), Poslanice iz Novog sveta, Beograd (1984), Zabeleške iz istorije, Konsepsion, Čile (1986), Rez na živo, Buenos Aires (1987).

Kao prozaista iskazao se još 1962. godine, zbirkom pripovedaka Karneval i druge priče, da bi tek 1990. godine izdao svoju drugu proznu knjigu, kratki roman Povest o obezglavljenom čoveku, koji je zatim preveden na francuski, turski, italijanski i srpski jezik (2002). Posle toga je objavio esejističku kozeriju Sveti dim, koja je za sada videla svetlo dana samo u prevodu na srpski jezik (2006).

Gospodin Krek je njegov drugi roman, objavljen u Madridu 2006. godine. Preveden je na srpski jezik 2007. godine.

Srpsko izdanje knjige Višak identiteta je prvi objavljeni prevod njegovog trećeg romana, iz 2013. godine.

Huan Oktavio Prens priredio je i preveo na španski jezik osam antologija savremene jugoslovenske poezije. U svom prevodilačkom radu naročitu pažnju posvetio je poeziji Vaska Pope. Takoe je objavio na španskom, u Madridu, ciklus spskih pesama o Marku Kraljeviću, uz uporednu studiju o španskom El Sidu i srpskom epskom junaku.

Za svoj književni i prevodilački rad dobio je brojne nagrade i priznanja, u raznim zemljama Evrope i Južne Amerike (Premio Casa de les Americas). Huan Oktavio Prens je bio osnivač i predsednik tršćanskog PEN centra.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Evolucija svega Met Ridli

Ridli ruši mit o svetu kao unapred osmišljenom i isplaniranom mestu za život, gde velikim događajima i promenama današnjice neko upravlja "odozgo". Sasvim je suprotno, naša najveća dostignuća dolaze "odozdo", za šta nalazi brojne argumente u nauci, ekonomiji, istoriji, politici i filozofiji i uverljivo pokazuje da ljudsko društvo evoluira i da se veliki događaji i kretanja, ljudska dostignuća, navike i običaji – praktično celokupna ljudska kultura – menjaju  postepeno, spontano i neminovno, po istim principima koji vladaju evolucijom živog sveta. 

Više o knjizi
Ivana Velimirac dobitnica nagrade "Branko Jelić"

Ivana Velimirac dobitnica je nagrade „Branko Jelić“ za 2018. za najbolji prevod sa francuskog na srpski u kategoriji „fikcija“ za roman „Nadleštvo za bašte i ribnjake“, Didjea Dekoana, u izdanju Geopoetike. Nagradu „Branko Jelić“ dodeljuju Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije.

Nagrada nosi ime našeg znamenitog prevodioca, koji je iza sebe ostavio celu biblioteku prevoda Siorana, Garodija, Sartra, Levi-Strosa, Brodela, Jankeleviča, biblioteku prevedenih najtežih tekstova iz oblasti antropologije, filozofije, teorije književnosti, istorije, ali i lepe književnosti

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze