TRAŽI

Ništa za ništa Ćel Askilsen
Preveli s norveškog: Ivana Bojić, Branka Jovanović, Milena Marjanović, Branka Mojsilović, Vladimir Novaković, Tanja Rajković, Nataša Ristivojević, Mirna Stevanović, Marija Vučinić
Godina izdanja: 2005
Broj Strana: 180

Cena: RASPRODATO

Ćel Askilsen važi za majstora norveške kratke priče, „pisca nad piscima“, kako ga nazivaju pojedini kritičari. Izbor predstavljen u ovoj zbirci obuhvata njegovo celokupno dosadašnje stvaralaštvo, od 1953. do 1999. godine. Tipične teme njegovih pripovedaka jesu otuđenje i emocionalna izolacija. Stil pripovedaka je minimalistički, jezik je sažet, tekstovi zgusnuti, a radnja svedena na minimum. Askilsenove junake pritiska teret društvenih uloga koje su im nametnute i iz kojih je teško pobeći. Najčešće su to parovi: muževi i žene, braća i sestre, roditelji i deca koji više ne umeju da komuniciraju. Autor ih postavlja na pozornicu bez kulisa sa flašom vina i cigaretama kao jedinim rekvizitama, a oni se u tom svedenom i ogoljenom prostoru kreću mehanički, vođeni svakodnevnom rutinom; reči su im prazne, a iz tišine, iz onoga što ostavljaju nedorečeno iščitavamo sve njihove emocije, strahove i nesigurnost.

Ćel Askilsen (1929) norveški je romansijer i, po oceni kritike, najznačajniji živi pripovedač. Do sada je objavio romane Gospodin Leonard (1955) i Okruženje (1969); zbirke pripovedaka: Posle ovoga pratiću te sve do kuće (1954), Kulise (1966), Ništa za ništa (1982), Poslednji zapisi Tomasa F-a upućeni javnosti (1983), Iznenadna oslobađajuća misao (1987), Veliki pusti predeo (1991), Psi u Solunu (1996).

Askilsen je dobio više važnih nordijskih književnih nagrada i prevođen je na nemački, engleski, poljski i češki jezik.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč...

Više o knjizi
"Tarantula" u Studentskom gradu

U sredu, 22. novembra, od 19h u Klubu Magistrala u Studentskom gradu održaće se književno veče posvećeno romanu "Tarantula" Boba Dilana (Geopoetika, 2017), u prevodu prof. dr Zorana Paunovića.

U programu učestvuju: Petar Janjatović, Vladislav Bajac i Zoran Paunović.

Dilanovo delo nastoji da dočara muziku podsvesti – njegove vlastite, ali i podsvesti svakog od nas. Taj nivo, nivo podsvesti, možda je jedino pravo polazište za čitanje "Tarantule".

Ovo delo, sasvim izvesno, ne predstavlja neuspeli pokušaj unošenja reda u haos, već uspešno dočaranu sliku haosa – zavodljivog haosa kreativnog uma, koji ume da bude zastrašujuće brutalan i amoralno sablažnjiv, ali i neodoljivo duhovit i dirljivo nežan...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Tarantula Bob Dilan @Notni spisi

Lutkar Justejn Gorder @Svet proze

Povratna adresa Aleksandar Genis @Geopoetika

Sila Dobrote Danijel Goleman @Slobodni svet

Koks ili Tok vremena Kristof Ransmajer @Svet proze