TRAŽI

Sva jutra sveta Paskal Kinjar
Preveo: Jovan Popov
Godina izdanja: 2005
Format (cm): 20
Broj Strana: 94
Povez: Meki

ISBN: 86-7666-059-X

Cena: 330,00 din

Paskal Kinjar piše o ličnostima koje su zaista postojale, ali i te ličnosti i „istorijska zbivanja samo su stvarnosna pozadina na kojoj se gradi jedna neobična intimna povest, izmaštani isečak iz biografije čoveka koji je za sobom ostavio trag dovoljno dubok da bi ga potomstvo upamtilo, ali nedovoljno jasan da bi se o njemu sačinio celovit životopis“. Zato ga Kinjar dopisuje.

„Sva jutra sveta mogu se čitati kao jedan od onih tekstova koji govore o odnosu učitelja i učenika, njihovoj bliskosti i nerazumevanju, divljenju i surevnjivosti. Ali, roman ima i svoje drugo tematsko središte, a to je ljubav, telesna i duhovna, poetska i spiritualna, s ove i s one strane postojanja. Najzad, to je i priča o umetnosti, pravoj i prividnoj, introvertnoj i ekstrovertnoj.“

Jovan Popov, Neoklasicistička povest

Paskal Kinjar (1948), rođen je u porodici francuskih lingvista u Vernej sir Avru. Pošto je završio studije filozofije, radio je u izdavačkoj kući Galimar (koja izdaje i njegova dela). Znalac je klasičnih jezika, filozofije, opere, pozorišta. Zajedno sa Fransoa Miteranom osnovao je Festival opere i baroknog pozorišta u Versaju, gde je bio direktor od 1990. do 1994. godine. Bio je i predavač na Univerzitetu Vensan i na Praktičnoj školi visokih studija društvenih nauka. Prevodio je dela sa latinskog (Tita Albucija, Porcija Latrona), kineskog (Gungsun Longa) i grčkog jezika (Likofrona).

Godine 1994. napustio je sve poslove i posvetio se isključivo pisanju.

Od 1969. godine do danas objavio je preko četrdeset knjiga – romane, eseje, poeziju, no, veći broj knjiga žanrovski je teško odrediti i najpre bi se mogle svrstati u neku vrstu meditativne proze. Većinu njegovih dela književna kritika je visoko ocenila.

Sva jutra sveta (Geopoetika, 2005) jedan je odnjegovih proslavljenih romana pored romana Terasa u Rimu i Tajni život. Po ovom romanu 1991. godine u režiji Alena Kornoa snimljen je i film za koji je sam Kinjar napisao scenario, a glavna uloga pripala je Žeraru Depardjeu. Za film Čista formalnost / Una pura formalita 1994. godine, Kinjar je pisao dijaloge, a film je snimljen u režiji Romana Polanskog, takođe sa Žerarom Depardjeom u glavnoj ulozi. Godine 1995. po romanu Novi svet snimljen je istoimeni film sa glumcem Džejmsom Gandolfinijem, opet u režiji Alena Kornoa, a 1999. godine na veliko platno je preneta Vila Amalija sa Izabel Iper, koju je režirao Benoa Žako.

Kinjar je dobitnik Nagrade Francuske akademije (za roman Terasa u Rimu) 2000. godine, kao i Gonkurove nagrade (za esej Lutajuće senke, prvi tom Poslednjeg kraljevstva) 2002. godine.

 

 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
Promocija nove Murakamijeve knjige u Run ’n More prodavnici

U Run ’n More prodavnici, Uzun Mirkovoj br. 10 u Beogradu, u sredu, 26. aprila u 19h biće održana promocija knjige „O čemu govorim kad govorim o trčanju“ Harukija Murakamija, na kojoj će govoriti predstavnici Geopoetike i Run ’n more.

U ovoj nesvakidašnjoj knjizi Murakami piše lično o sebi, o svojim životnim principima i nekim ličnim lekcijama koje je naučio trčeći. Uzbudljivo je čitati ove lične, gotovo intimne beleške, koje su nastajale od leta 2005. do jeseni 2006. godine. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu i disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji...

Dalje
Najčitanije

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Muškarci bez žene Haruki Murakami @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Filozofija usamljenosti Laš Fr. H. Svensen @Teorija

Lutkar Justejn Gorder @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze