TRAŽI

Sva jutra sveta Paskal Kinjar
Preveo: Jovan Popov
Godina izdanja: 2005
Format (cm): 20
Broj Strana: 94
Povez: Meki

ISBN: 86-7666-059-X

Cena: 330,00 din

Paskal Kinjar piše o ličnostima koje su zaista postojale, ali i te ličnosti i „istorijska zbivanja samo su stvarnosna pozadina na kojoj se gradi jedna neobična intimna povest, izmaštani isečak iz biografije čoveka koji je za sobom ostavio trag dovoljno dubok da bi ga potomstvo upamtilo, ali nedovoljno jasan da bi se o njemu sačinio celovit životopis“. Zato ga Kinjar dopisuje.

„Sva jutra sveta mogu se čitati kao jedan od onih tekstova koji govore o odnosu učitelja i učenika, njihovoj bliskosti i nerazumevanju, divljenju i surevnjivosti. Ali, roman ima i svoje drugo tematsko središte, a to je ljubav, telesna i duhovna, poetska i spiritualna, s ove i s one strane postojanja. Najzad, to je i priča o umetnosti, pravoj i prividnoj, introvertnoj i ekstrovertnoj.“

Jovan Popov, Neoklasicistička povest

Paskal Kinjar (1948), rođen je u porodici francuskih lingvista u Vernej sir Avru. Pošto je završio studije filozofije, radio je u izdavačkoj kući Galimar (koja izdaje i njegova dela). Znalac je klasičnih jezika, filozofije, opere, pozorišta. Zajedno sa Fransoa Miteranom osnovao je Festival opere i baroknog pozorišta u Versaju, gde je bio direktor od 1990. do 1994. godine. Bio je i predavač na Univerzitetu Vensan i na Praktičnoj školi visokih studija društvenih nauka. Prevodio je dela sa latinskog (Tita Albucija, Porcija Latrona), kineskog (Gungsun Longa) i grčkog jezika (Likofrona).

Godine 1994. napustio je sve poslove i posvetio se isključivo pisanju.

Od 1969. godine do danas objavio je preko četrdeset knjiga – romane, eseje, poeziju, no, veći broj knjiga žanrovski je teško odrediti i najpre bi se mogle svrstati u neku vrstu meditativne proze. Većinu njegovih dela književna kritika je visoko ocenila.

Sva jutra sveta (Geopoetika, 2005) jedan je odnjegovih proslavljenih romana pored romana Terasa u Rimu i Tajni život. Po ovom romanu 1991. godine u režiji Alena Kornoa snimljen je i film za koji je sam Kinjar napisao scenario, a glavna uloga pripala je Žeraru Depardjeu. Za film Čista formalnost / Una pura formalita 1994. godine, Kinjar je pisao dijaloge, a film je snimljen u režiji Romana Polanskog, takođe sa Žerarom Depardjeom u glavnoj ulozi. Godine 1995. po romanu Novi svet snimljen je istoimeni film sa glumcem Džejmsom Gandolfinijem, opet u režiji Alena Kornoa, a 1999. godine na veliko platno je preneta Vila Amalija sa Izabel Iper, koju je režirao Benoa Žako.

Kinjar je dobitnik Nagrade Francuske akademije (za roman Terasa u Rimu) 2000. godine, kao i Gonkurove nagrade (za esej Lutajuće senke, prvi tom Poslednjeg kraljevstva) 2002. godine.

 

 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Proročanstvo i druge priče Sandro Veronezi

Ovu zbirku naseljava jedan svet pre svega muških protagonista koji traže odgovore, a oni se kriju u telefonskom pozivu s neba, pojavi jedne kornjače, u znacima, poput jedne ženske cipele koja se bez razloga nađe u stanu, upaljaču koji nestane negde u automobilu. Život ovih priča pulsira u sferama koje nam izgledaju kao da su u snu, a zapravo su stvarne. Sa retkom posvećenošću detaljima, Veronezi ispisuje raznolike priče pune neočekivanih obrta...

Više o knjizi
Produžetak letnje akcije

Za sve one koji tek pakuju svoje kofere, Geopoetika je pripremila specijalno iznenađenje. Budući da nijedan kofer nije pun bez knjige, naša letnja akcija nastavlja se i u avgustu!

Od ponedeljka, 7. avgusta, do petka, 18. avgusta, u našoj Kući za čitanje u Gospodar Jovanovoj 65 čitaoci će moći da kupe sva naša izdanja po sniženoj ceni od 30%.

Neka izdanja biće i na specijalnom popustu od 50%...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet