TRAŽI

Zvuk Groma Roman Kim Đu Jong
S korejskog preveli Mila Stamenković i Ćo Jang Von
Godina izdanja: 2017
Format (cm): 20
Broj Strana: 304
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-280-2

Cena: 1.100,00 din

Uzimajući za pozadinu radnje kraj japanske okupacije i Korejski rat, autor Kim Đu Jong, kroz život mlade udovice, oslikava ne samo haotično stanje između sukobljenih ideologija Severa i Juga i tragične podele na dve zemlje, već i koliki teret moralne norme, duboko usađene (neo)konfučijanskom ideologijom tog vremena, imaju na sudbinu jedne žene koja je osuđena da se sama stara o sebi i detetu. Kil Njo, protagonistkinja romana, rastrzana je između strogih (neo)konfučijanskih normi u kojima je odrasla i života u kome je osuđena da se bori sa svim nedaćama koje su je zadesile, od silovanja, neželjenog materinstva, prisilnog rada u krčmama, do nadničarenja i ponovnog povratka roditeljskoj kući. Žena kao protagonistkinja romana jeste upravo ono što izdvaja ovo delo od drugih, jer nam rasvetljava jedan svet koji je često ostajao u senci korejske istorije – svet žena.

Zvuk groma prvi je roman preveden direktno sa korejskog jezika na srpski.

Kim Đu Jong rođen je 1939. godine u Ćonsongu u provinciji Kjongsangbuk. Završio je srednju školu u Teguu, posle čega je, uprkos protivljenju porodice, završio kreativno pisanje na Umetničkom univerzitetu Sorabol. Na književnu scenu stupio je 1971. godine s pripovetkom "Vreme koje spava", za koju je dobio i svoju prvu nagradu – književnog magazina Volgan Munhak za najboljeg mladog pisca.

Korejska publika ga najbolje pamti po nagrađivanom romanu Gostioničar (deset tomova 1979–1983), koji se bavi društvenim promenama u Koreji krajem 19. veka. Usledili su romani Zvuk groma (1986) i Pecaroši ne lome trsku (1987) sa radnjom smeštenom u malom selu u severnoj provinciji Kjonsang, gde je i autor proveo jedan deo svog detinjstva. Ostali romani su: Lutalice (1991), Letnji lov (1994), Raža (1997), Inćun (2002), Vesela kuća (2006), Prazna kuća (2010), Doviđenja mama (2013) i drugi.

Dobitnik je nagrade "Ju Ju Hjon" za roman Gostioničar 1984; nagrade "Isan" za roman Lutalice 1996; nagrade Desan za roman Raža 1998; nagrade "Kim Dong Ri" za roman Inćun 2002; prestižnog ordena Unkvan za razvoj kulture 2007; nagrade "Kim Man Đung" za roman Doviđenja mama 2013.

Zvuk groma, pored srpskog, preveden je još i na engleski, arapski, kineski, ruski i francuski jezik.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Evolucija svega Met Ridli

Ridli ruši mit o svetu kao unapred osmišljenom i isplaniranom mestu za život, gde velikim događajima i promenama današnjice neko upravlja "odozgo". Sasvim je suprotno, naša najveća dostignuća dolaze "odozdo", za šta nalazi brojne argumente u nauci, ekonomiji, istoriji, politici i filozofiji i uverljivo pokazuje da ljudsko društvo evoluira i da se veliki događaji i kretanja, ljudska dostignuća, navike i običaji – praktično celokupna ljudska kultura – menjaju  postepeno, spontano i neminovno, po istim principima koji vladaju evolucijom živog sveta. 

Više o knjizi
Tribina o romanu "Med" Slobodana Despota u Pančevu

Udruženje Las Hentes organizovaće tribinu o romanu "Med", francuskog pisca i izdavača srpskog porekla, Slobodana Despota, u svečanoj sali Naradnog muzeja Pančevo u utorak, 23. aprila, sa početkom u 19 časova.

Roman je napisan na francuskom jeziku i objavila ga je čuvena izdavačka kuća Galimar 2014. godine u okviru prestižne Bele edicije. Iste godine "Med" je objavljen u Srbiji u izdanju Geopoetike, a 2019. doživljava drugo izdanje.

O knjizi će govoriti Slobodan Despot, autor i Dragoslav Bokan, reditelj i pisac.

Ulaz slobodan.

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze