TRAŽI

Gospodin Ka Roman Vesna Goldsvorti
S engleskog prevela Nataša Tučev
Godina izdanja: 2017
Format (cm): 20
Broj Strana: 262
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-281-9

Cena: 990,00 din

Spisateljska zamisao o životu Rusa u Londonu sa sredine dvadesetog veka već je sama po sebi dovoljno intrigantna tema. Šta je sve od nje sačinila Vesna Goldsvorti, vredno je svake pohvale.

Pošavši zapravo od pretpostavke da je Ana Karenjina prava osoba, a ne izmišljeni lik Tolstojevog istoimenog romana, autorka nas je odvela u višeslojne predele ljubavi, preljube i slovenske tragike usred Zapadne Evrope. Kroz ispovest sina Ane Karenjine, a u vreme snimanja istoimenog filma u Londonu 1947. godine, junakinja romana koja zapisuje njegova sećanja, prolazi kroz ličnu dramu sličnu ovoj Tolstojevoj. Priča ove knjige svakim novim koncentričnim krugom dobija nove zaplete i rasplete; kao da je građena po modelu otvaranja ruskih babuški.

Gospodin Ka(r), a zapravo grof Sergej Karenjin (koji je imao osam godina u vreme kada 1872. počinje radnja Tolstojevog romana), ispoveda se družbenici, takođe strankinji, Albertini Vajtlo o svom dolasku u London uz preživljavanje revolucionarne 1917. kao sin Ane Karenjine. No, tu se paralelno razvija i realna priča njihovih ličnih života u kojima se pojavljuju grofov sin Aleks(ej), Vivijen Li i Lorens Olivije, ali i knez Rjepnin Miloša Crnjanskog. Da, i ovo je jedan od Romanâ o Londonu. U njemu je u više različitih života reč o tome da greh zapravo nije (bio) u preljubi već u želji da se bude voljen(a), o tome da se i u srećnom braku može biti usamljen(a), i da pre sećanja blede i dodir, miris i zvuk, dok zime dolaze i fatalni vozovi prolaze…

Vesna Goldsvorti iz knjige u knjigu suvereno osvaja originalni prostor tradicije i modernosti srpske i britanske književnosti.

Vladislav Bajac

Vesna (Bjelogrlić) Goldsvorti je rođena u Beogradu 1961. godine. Diplomirala je na beogr adskom Filološkom fakultetu, a od 1986. živi u Velikoj Britaniji, gde je doktorirala i gde danas radi kao redovni profesor engleske književnosti i kreativnog pisanja na univerzitetima u Ekseteru i Istočnoj Angliji. Autor je studije Izmišljanje Ruritanije (1998, Geopoetika, 2000), memoarsko-autobiografske knjige Černobiljske jagode (2005, Geopoetika, 2005), zbirke pesama Solunski anđeo (2011), i romana Gorski (2015, Geopoetika, 2015) i Gospodin Ka (2018, prvo izdanje na srpskom, Geopoetika 2017). Njene knjige prevedene su na dvadesetak svetskih jezika i stekle su status bestselera u nizu evropskih zemalja. Solunski anđeo, dobitnik nagrade "Robert Krošou", bio je knjiga godine londonskog Tajmsa. Černobiljske jagode su serijalizovane u Tajmsu i na Bi-Bi-Siju, a roman Gorski, takođe serijalizovan na Bi-Bi-Siju, bio je u užem izboru za književnu nagradu Bejlis. Izabran je za knjigu godine britanskog knjižarskog lanca Voterstouns i za specijalnu preporuku za čitanje njujorškog Tajmsa .

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč...

Više o knjizi
Geopoetici uručena nagrada za "Najčitaniju knjigu stranog autora 2017."

Na današnjoj svečanosti povodom 87. rođendana "Biblioteke grada Beograda", Geopoetici je uručena nagrada za "Najčitaniju knjigu stranog autora 2017.". Na osnovu podataka prikupljenih iz mreže Biblioteka grada Beograda, knjiga koja se prošle godine najviše čitala na teritoriji Opštine Beograd bio je roman turskog književnika i nobelovca Orhana Pamuka "Žena crvene kose". Prilikom svečanog uručenja, nagradu je primio direktor i glavni urednik izdavačke kuće Geopoetika, Vladislav Bajac. Ovom prilikom, nakon što ga je Geopoetika obavestila o nagradi, Orhan Pamuk je poručio srpskim bibliotekarima: “Veoma sam srećan zbog svojih čitalaca u Srbiji i nastaviti ću da pišem misleći na njih.”

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Gospodin Ka Vesna Goldsvorti @Svet proze

Tarantula Bob Dilan @Notni spisi

Destruktivne emocije Danijel Goleman @Krug

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Njujorška trilogija Pol Oster @Svet proze

Vreme Ridiger Zafranski @Krug