TRAŽI

Černobiljske jagode Vesna Goldsvorti
Godina izdanja: 2005

Cena: RASPRODATO

Ne baš svakidašnja situacija: knjiga Černobiljske jagode postala je poznata i pre no što je originalno objavljena na engleskom jeziku u Velikoj Britaniji! (Uz podrazumevajuću kampanju, knjiga je serijalizovana u londonskom Tajmsu, proglašena Knjigom Radija 4). Potom je doživela i velike tiraže u više izdanja, a zatim objavljena na nemačkom jeziku. Maternji jezik Vesne Goldsvorti osvaja treće mesto. Doduše, i srpski mediji su pokazali zanimanje, pa i nestrpljenje za knjigu pre no što je i ovde objavljena. Sada nam je ostalo „samo“ da je pročitamo.

A šta je zapravo ova knjiga? Nije lako odgovoriti na to pitanje, što i jeste draž. Povod za pisanje bio je duboko intiman, a čin hrabar. Trebalo je da bude intimna istorija jedne, zapravo dve, porodice (jedne srpske i jedne britanske), a proširilo se i na istoriju dva grada, dve kulture. Beograd i London se odavno ovako nisu sastali.

Černobiljske jagode su i gorke i slatke. Šarmantno, inteligentno i duhovito špartaju različitim žanrovima: od dnevničkog, preko memoarskog do beletrističkog. Spaja ih jednostavan, blag a britak, bolan a poetičan jezik – i originala i prevoda. U ovom slučaju, prestaje da bude važno sa kog je na koji jezik ova knjiga prevođena. Očito je da joj se to dogodilo više puta ukrug. Veća pohvala jeziku teško da je moguća.

Vladislav Bajac

Izuzetno... Ako je poslednjih godina bilo knjige poštenijih, smirenijih i toliko dirljivih sećanja, onda mora da sam je propustio.

Endru Tejlor, TLS

Kakvo dostignuće! Knjiga drugačija od ostalih, napisana sa milosrđem i snagom – mnogo više od sećanja.

Dervla Marfi

Fantastično dobro napisano... Nadam se da će jagode iz Černobilja uskoro zauzeti svoje mesto pokraj teheranskih Lolita i kabulskih knjižara.

Tim Džuda, Observer

Vesna (Bjelogrlić) Goldsvorti rođena je u Beogradu 1. jula 1961.godine. Studije jugoslovenskih književnosti i opšte književnosti završila je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Tokom studija pisala je književnu kritiku i bila glavni urednik časopisa Znak. Od 1986. godine živi u Londonu. Do 1992. radila je kao urednik u dve akademske izdavačke kuce. Od tada predaje englesku književnost 19. i 20. veka i savremenu britansku dramu na Londonskom Univerzitetu, na kome je 1992. Magistrirala, a 1996. odbranila doktorsku disertaciju iz engleske književnosti. Predavač je po pozivu i na američkim univerzitetima Sent Lorenc u Njujorku i Baknel u Pensilvaniji. Od septembra 2000. nalazi se na dužnosti višeg istraživača za englesku književnost u Kingstonu u Londonu.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Mesečev kamen Sjon

Godina je 1918. i iz Rejkjavika se može videti erupcija vulkana Katle kako danonoćno boji nebo. Život u glavnom gradu Islanda odvija se svojim uobičajenim tokom uprkos prirodnoj katastrofi , nedostatku uglja i svetskom ratu koji hara tamo u velikom svetu. Islanđani se spremaju da postanu suverena nacija.

Dečak Mauni Stejtn živi u filmovima. Dok spava, sanja filmove u kojima se pretapaju niti radnje i njegovog sopstvenog života...

Više o knjizi
Promocije knjige Dane Todorović u Engleskoj

Geopoetikina autorka Dana Todorović nedavno je imala dve promocije engleskog izdanja svog prvog romana “Tragična sudbina Morica Tota” ("The Tragic Fate of Moritz Toth") u Londonu i Jorkširu. Na prvoj promociji održanoj 9. oktobra, Dana se engleskoj publici predstavila na Londonskom univerzitetskom koledžu, dok je druga promocija održana 10. oktobra u okviru Jokširskog književnog festivala. Prevod romana Dane Todorović na engleski jezik objavili su “Istros Books” i “Peter Owen Publishers”.

Geopoetika je 2015. godine objavila drugi roman Dane Todorović “Park Logovskoj”.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet