TRAŽI

Černobiljske jagode Vesna Goldsvorti
Godina izdanja: 2005

Cena: RASPRODATO

Ne baš svakidašnja situacija: knjiga Černobiljske jagode postala je poznata i pre no što je originalno objavljena na engleskom jeziku u Velikoj Britaniji! (Uz podrazumevajuću kampanju, knjiga je serijalizovana u londonskom Tajmsu, proglašena Knjigom Radija 4). Potom je doživela i velike tiraže u više izdanja, a zatim objavljena na nemačkom jeziku. Maternji jezik Vesne Goldsvorti osvaja treće mesto. Doduše, i srpski mediji su pokazali zanimanje, pa i nestrpljenje za knjigu pre no što je i ovde objavljena. Sada nam je ostalo „samo“ da je pročitamo.

A šta je zapravo ova knjiga? Nije lako odgovoriti na to pitanje, što i jeste draž. Povod za pisanje bio je duboko intiman, a čin hrabar. Trebalo je da bude intimna istorija jedne, zapravo dve, porodice (jedne srpske i jedne britanske), a proširilo se i na istoriju dva grada, dve kulture. Beograd i London se odavno ovako nisu sastali.

Černobiljske jagode su i gorke i slatke. Šarmantno, inteligentno i duhovito špartaju različitim žanrovima: od dnevničkog, preko memoarskog do beletrističkog. Spaja ih jednostavan, blag a britak, bolan a poetičan jezik – i originala i prevoda. U ovom slučaju, prestaje da bude važno sa kog je na koji jezik ova knjiga prevođena. Očito je da joj se to dogodilo više puta ukrug. Veća pohvala jeziku teško da je moguća.

Vladislav Bajac

Izuzetno... Ako je poslednjih godina bilo knjige poštenijih, smirenijih i toliko dirljivih sećanja, onda mora da sam je propustio.

Endru Tejlor, TLS

Kakvo dostignuće! Knjiga drugačija od ostalih, napisana sa milosrđem i snagom – mnogo više od sećanja.

Dervla Marfi

Fantastično dobro napisano... Nadam se da će jagode iz Černobilja uskoro zauzeti svoje mesto pokraj teheranskih Lolita i kabulskih knjižara.

Tim Džuda, Observer

Vesna (Bjelogrlić) Goldsvorti rođena je u Beogradu 1. jula 1961.godine. Studije jugoslovenskih književnosti i opšte književnosti završila je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Tokom studija pisala je književnu kritiku i bila glavni urednik časopisa Znak. Od 1986. godine živi u Londonu. Do 1992. radila je kao urednik u dve akademske izdavačke kuce. Od tada predaje englesku književnost 19. i 20. veka i savremenu britansku dramu na Londonskom Univerzitetu, na kome je 1992. Magistrirala, a 1996. odbranila doktorsku disertaciju iz engleske književnosti. Predavač je po pozivu i na američkim univerzitetima Sent Lorenc u Njujorku i Baknel u Pensilvaniji. Od septembra 2000. nalazi se na dužnosti višeg istraživača za englesku književnost u Kingstonu u Londonu.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet