TRAŽI

Izmišljanje Ruritanije Imperijalizam mašte Vesna Goldsvorti
Godina izdanja: 2000
Format (cm): 24 cm
Broj Strana: 289

ISBN: 86-7666-081-6

Cena: RASPRODATO

Imperijalizam mašte

„Ova knjiga razmatra kako se Balkan gleda spolja. Ona ispituje proces kojim je odredljivi balkanski identitet postepeno izranjao u delima engleske književnosti u devetnaestom veku i učvrstio se tokom proteklih stotinu godina. U ovom kontekstu, usredsređivanje na britanske spise naročito je plodotvorno... Britanija je, može se reći, udaljena upravo koliko treba. Balkan je dovoljno blizu da bi ostao u vidokrugu, a ipak je dovoljno daleko da bi bio srazmerno oslobođen tradicionalnih prijateljstava i istorijskih savezništava koja neretko podstiču posebne interese drugih evropskih sila vezane za ovo područje. A što je još važnije, slike koje su stvorene u britanskoj prozi, a koje je zatim preoblikovala i emitovala britanska i američka industrija kroz bezbrojne filmove i televizijske programe, rasejane su po svetu u do sada nezabeleženom i nenadmašenom stepenu.“

Vesna Goldsvorti

Knjiga Vesne Goldsvorti dokazuje detaljnom analizom vrlo obimne beletrističke, dnevničke i putopisne građe da je britanska književnost devetnaestog veka odigrala presudnu ulogu u stvaranju slike „Divljeg istoka Evrope“ na engleskom govornom području, što se vrlo brzo proširilo na čitavu Zapadnu Evropu i ceo američki kontinent.

Ušavši u detaljnu i iscrpnu analizu brojnih pisaca (među kojima su Lord Bajron, Šeli, Agata Kristi, Rebeka Vest, Džordž Bernard Šo, Grejam Grin), velikih filmskih ostvarenja, dnevnika britanskih diplomata i političara, pa sve do novinskih izveštaja s ratišta u Bosni i Hrvatskoj, precizno i detaljno pokazuje kako se iskrivljena slika Balkana razvijala u očima zapadnjaka od pripovedačke kolonizacije u devetnaestom, do imperijalizma imaginacije u dvadesetom veku. Ovaj oblik kolonizacije maštom Vesna Goldsvorti je prva uvela u teorijsku misao i time otvorila novo polje istraživanja ovog fenomena.

Izvanredno opremljena (iscrpna bibliografija, vrlo detaljan indeks ličnih imena i pojmova), ova knjiga je nezamenljivo štivo za sve one koje problem Jugoistočne Evrope na bilo koji način interesuje. Pripadnicima tzv. zapadne kulture uverljivo i vrlo precizno pokazuje mehanizam nastanka i razvijanja njihovih predrasuda, a za nas, koji smo njihov predmet, ova knjiga je dragoceni vodič u razumevanju predrasuda drugih o nama i – što je još važnije – belodano nam pokazuje kako smo i mi sami u stvaranju tih predrasuda učestvovali.

Knjiga naše autorke, koja je izvorno objavljena na engleskom jeziku, doživela je veliki uspeh na Zapadu i kod stručne i kod šire čitalačke publike.

Vesna (Bjelogrlić) Goldsvorti je rođena u Beogradu 1961. godine. Diplomirala je na beogr adskom Filološkom fakultetu, a od 1986. živi u Velikoj Britaniji, gde je doktorirala i gde danas radi kao redovni profesor engleske književnosti i kreativnog pisanja na univerzitetima u Ekseteru i Istočnoj Angliji. Autor je studije Izmišljanje Ruritanije (1998, Geopoetika, 2000), memoarsko-autobiografske knjige Černobiljske jagode (2005, Geopoetika, 2005), zbirke pesama Solunski anđeo (2011), i romana Gorski (2015, Geopoetika, 2015) i Gospodin Ka (2018, prvo izdanje na srpskom, Geopoetika 2017). Njene knjige prevedene su na dvadesetak svetskih jezika i stekle su status bestselera u nizu evropskih zemalja. Solunski anđeo, dobitnik nagrade "Robert Krošou", bio je knjiga godine londonskog Tajmsa. Černobiljske jagode su serijalizovane u Tajmsu i na Bi-Bi-Siju, a roman Gorski, takođe serijalizovan na Bi-Bi-Siju, bio je u užem izboru za književnu nagradu Bejlis. Izabran je za knjigu godine britanskog knjižarskog lanca Voterstouns i za specijalnu preporuku za čitanje njujorškog Tajmsa .

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Scensko čitanje adaptacije Bergmanovog romana "Najbolje namere" povodom sto godina rodjenja

Ove godine obeležava se sto godina od rođenja Ingmara Bergmana, jednog od najvećih filmskih autora svih vremena! Projekat „Film, muzika i nešto izmedju" baca svetlost na specifičan deo Bergmanovog filmskog univerzuma i njegovo shvatanje muzike. Tim povodom, poznati švedski kompozitor Mati Bije, koji je radio i sa samim Bergmanom biće gost Beograda i učestvovati u nizu programa.

Jedan od njih je i scensko čitanje adaptacije Bergmanovog autobiografskog romana „Najbolje namere“, koje će se održati 23. oktobra, od 19h, u multimedijalnoj sali Muzeja jugoslovenske kinoteke...

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Prvi deo Haruki Murakami @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Bitka za prošlost Zoran Milutinović @Krug

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

Doba heroja Zoran Paunović @Prorock

Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević @Kultura kuhinje

Prodana duša Pol Biti @Svet proze