TRAŽI

Ibis Ibrahim Aslan
Sa arapskog prevela: Dragana Đorđević
Godina izdanja: 2006
Broj Strana: 160

Cena: RASPRODATO

Ibis, to jest tužna ptica, kako se u Egiptu ova vrsta čaplje naziva, roman je neobične kompozicije, radnjom smešten u sedamdesete godine dvadesetog veka. Osvetljava dvadeset četiri časa u životu grupe stanovnika koju povezuju svakodnevni susreti u najstarijoj kairskoj orijentalnoj kafedžinici – žarištu njihovog ličnog i društvenog života i svedoku epoha koje se smenjuju. Svoju na trenutke naturalističku i divlju estetiku, Aslan gradi neočekivanim promenama pripovedačkog ritma i atmosfere, munjevitim obrtima prošlog i sadašnjeg, realnog i imaginarnog, individualnog i kolektivnog, preplitanjem sirovog i sofisticiranog.

Roman Ibis uvršten je u listu sto pet najboljih arapskih romana svih vremena, koju je na osnovu predloga svih pridruženih organizacija sastavilo Arapsko udruženje književnika, sa sedištem u Damasku.

Iz Predgovora

Ibrahim Aslan (1935) jedan je od najznačajnijih savremenih proznih pisaca u Egiptu i arapskom svetu uopšte. Prve priče objavio je 1969. godine u časopisu Talija: Galerija ’68, a prvu zbirku, Večernje jezero, 1971. godine. Usledili su roman Ibis (1983), zbirka pripovedaka Jusuf i odelo (1986), romani Noćna smena (1992) i Vrapci s Nila (1999), zbirka eseja Jadnikova osama (2003) i zbirka pripovedaka Priče iz ulice Fadlale Osmana (2003). Urednik je kulturne rubrike u jednom od najuglednijih arapskih dnevnika Hajat, koji izlazi u Londonu, i redovno učestvuje na brojnim književnim skupovima i konferencijama. Dobio je najprestižniju egipatsku književnu nagradu – Državnu nagradu za zasluge u književnosti, 2004. godine. Aslanova dela prevedena su na više svetskih jezika, a roman Ibis, Tužna ptica, prvi je prevod na srpski jezik nekog njegovog dela.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Razlog pošasti Rafael Arguljol

Ovo je priča o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, bolesti koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. No svi hrle da je zaborave kao da se nikad nije dogodila. Vlada briše sve dokaze o njenom postojanju...

Aluzije na svet u kome danas živimo su jasne: umor Zapada, sveopšte odumiranje humanosti, filozofija potrošnje, licemerje medija, politike i društvenih normi...

Više o knjizi
NE PONAVLJAJTE ISTE GREŠKE KOJE JE UČINILA ŠPANIJA - Intervju Rafaela Arguljola za Kulturni dodatak, Politika

Sveopšti nedostatak individualne odgovornosti može dovesti do smrti drugih. Moramo imati na umu da većina generacija nije učestvovala ni u jednom ratu. Tako su ovde neki ljudi otišli na more da se odmaraju, bežeći iz Madrida, gde je bio fokus zaraze, a poneko je najavljivao žurku da proslavi dolazak virusa korona.

Velike pošasti mogu da nas dovedu do napretka kako u našem osećaju individualne slobode i odgovornosti, tako i kolektivne ili, naprotiv, da nas gurnu unazad, kaže pisac Rafael Arguljol...

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Trpeza za umorne putnike Đorđe S. Kostić @Kultura kuhinje