TRAŽI

Stivenson pod palmama Alberto Mangel
Prevela s engleskog: Vukica Stanković
Godina izdanja: 2006
Broj Strana: 102

ISBN: 86-7666-091-3

Cena: 330,00 din

Dočekana, s razlogom, i u Evropi i u Južnoj Americi kao izvrsno delo puno psihološke napetosti, novela Alberta Mangela Stivenson pod palmama priča je o literarnim i životnim strastima znamenitog pisca. Usredsređujući se na poslednje dane Roberta Luisa Stivensona, tvorca čuvenog Ostrva s blagom i Neobičnog slučaja doktora Džekila i gospodina Hajda, u atmosferi misterije i neizvesnosti, kroz priču o nerasvetljenom ubistvu na egzotičnom ostrvu na Južnom Pacifku, Mangel zapravo pripoveda o pripovedanju samom.

Boreći se protiv tuberkuloze koja mu je razarala telo, Stivenson je od hladne klime rodne Škotske pobegao, s porodicom, na Samou. Domorodačko stanovništvo prihvatilo je s ljubavlju Tusitalu – „pripovedača“, kako su ga iz milošte nazvali. Vreme provodi pišuci u miru, ali jednog dana sreće čudnog čoveka s prepoznatljivim škotskim naglaskom, misionara sa bizarnim idejama i osobinom da tajanstveno nestaje. Čudne stvari počinju da se dešavaju na ostrvu i Stivenson se zatiče usred serije neobjašnjivih zločina... Istražujuci teme dvojnosti i uticaj koji naši snovi imaju na stvarnost, Mangel je stvorio istančanu priču o prirodi stvaranja i pokazao da suvereno vlada formom novele. Ovo je divna, poetska priča koja će čitaoce obuzeti, ali i proganjati, jer: „niko nekažnjen ne hoda pod palmama“.

Alberto Mangel je rođen u Buenos Ajresu 1948. godine, državljanin je Kanade, a trenutno živi u Francuskoj, u oblasti Poatu Šarant, u restauriranom srednjovekovnom zdanju adaptiranom da se u njemu smesti i njegovih 30.000 knjiga. Detinjstvo je proveo u Izraelu, gde mu je otac službovao kao argentinski ambasador, a potom je pohađao školu u Argentini. U Evropu odlazi 1968. i nekoliko narednih godina, sa izuzetkom jedne godine provedene ponovo u Buenos Ajresu, kada je radio kao novinar za list Nasion, živeo je u Španiji, Francuskoj, Engleskoj i Italiji, zarađujući povremeno kao čitac tekstova za različite izdavačke kuće. Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka prihvatio je ponudu da radi kao pomoćnik urednika za „Les Editions du Pacifique“, izdavačku kuću na Tahitiju. Po objavljivanju Rečnika izmišljenih mesta (The Dictionary of Imaginary Places, napisanog u saradnji sa Đanijem Gvadalupijem), 1982, preselio se u Kanadu. Priredio je preko deset antologija kratkih priča sa najrazličitijim temama, od fantastičnih do erotskih, i napisao nekoliko knjiga kako lepe književnosti tako i stručnih: među ostalim Istoriju čitanja (A History of Reading), knjigu prevedenu na trideset dva jezika, za koju je dobio francusku nagradu „Medici“ (Prix Médicis), a u Tajmsovom književnom dodatku (Times Literary Supplement) svrstanu među knjige godine, potom knjigu eseja U šumi iza ogledala: Eseji o rečima i svetu (Into the Looking-Glass Wood: Essays on Words and the World), Čitalacke slike (Reading Pictures), Sa Borhesom (With Borges), (Geopoetika 2005), Biblioteku noću (The Library at Night), (Geopoetika 2008), Grad reči (The City of Words) i romane Vesti iz inostranstva (News from A Foreign Country Came), Stivenson pod palmama (Stevenson Under The Palm Trees), (Geopoetika, 2006).

Redovno piše za novine i časopise širom sveta. Predan je svetu književnosti u praktično svim njegovim fasetama - esejista, romanopisac, književni kritičar, antologičar, prevodilac i izdavač - što mu je donelo zavidan međunarodni ugled. Dobitnik je više značajnih nagrada i mnogobrojnih priznanja, među kojima su, pored već navedenih i Nagrada „Mark Kiterik“ (Engleska) za roman Vesti iz inostranstva, Nagrada „Grincane Kavur“ (Italija), nagrada Fondacije Herman Sances Ruiperes (Španija), Nagrada „Rože Kaloa“ (Francuska) za sveukupno delo, te Gugenhajmova stipendija. U Francuskoj mu je dodeljena titula Viteza umetnosti i književnosti (Ordre des Arts et des Lettres).

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana Habib Ahmadzade

Radnja i vreme zbivanja u romanu smešteni su u iranski grad Abadan, poprište žestokih sukoba u doba iransko-iračkog rata (1980–1988). Iako je reč o verovatno najvažnijoj i najviše korišćenoj temi u savremenoj iranskoj književnosti, Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana sigurno je najumetničkija, a verovatno i najbolja, knjiga koja govori o ovom sukobu iz ugla njegovog učesnika...

 

Više o knjizi
Četiri Geopoetikina naslova u širem izboru za International Dublin Literature Award

Čak tri naslova koja je Geopoetika objavila ove godine našla su se u širem izboru za Internacionalnu književnu nagradu Dablin za 2019. godinu. U pitanju su Mojca Kumerdej "Hronosova žetva", Pol Oster "4321", Sali Runi "Razgovori s prijateljima" i knjiga koja je u pripremi, "Linkoln u Bardou" Džordža Sondersa, dobitnika Bukerove nagrade za 2017. godinu.

Prethodnih godina, naslovi iz Geopoetikine edicije Srpska proza u prevodu (Serbian Prose in Translation) bili su u izboru za ovu nagradu takođe.

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze

Nespokojni Lin Ulman @Svet proze

Taj Andalužanin Bensalim Himiš @Svet proze

Kina u deset reči Ju Hua @Intimna geografija

Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana Habib Ahmadzade @Svet proze