TRAŽI

Binu Legenda o plaču Mengđijangnu zbog Kineskog zida Su Tong
Prevela s kineskog Mirjana Pavlović
Godina izdanja: 2006.
Broj Strana: 373

ISBN: 86-7666-103-0

Cena: 605,00 din
Priča o plaču Mengđijangnu zbog Velikog zida u Kini se pripoveda već dve hiljade godina. Kako ispričati priču koja je svima poznata, za pisca uvek predstavlja poteškoću. U svakom čoveku krije se po jedna Mengđijangnu, a moje razumevanje tog lika zapravo je i moje poimanje pola, prostodušnosti i davno zaboravljenih osećanja. Sudbina Mengđijangnu je u stvari moja spoznaja patnje i postojanja. Priča o njoj jeste bajkovita, mada to možda nije bajka o ženi skromnog porekla, već o čitavom jednom staležu. U romanu sam pokušao da Mengđijangnu dobacim konopac kojim bi se premostilo vreme i prostor od dve hiljade godina kako bi me ta žena povela, jer i ja, baš kao i ona, moram da odem na Veliki zid!

Su Tong

Geopoetika zajedno s još preko četrdeset izdavača iz celog sveta, od Severne i Južne Amerike, preko Azije i Australije, do svih delova Evrope - gradi ediciju Mitovi. Nosilac ideje od 1999. godine jeste škotski izdavač Canongate. Ova serija knjiga sastoji se iz uvodne studije i kratkih romana (ili kraćih proznih formi) naručenih posebno za ovu ediciju. Od pisaca je zatraženo da po slobodnom izboru, kako god to žele, iznova ispričaju već postojeće i znane mitove iz bilo koje kulture sveta. Među autorima su najveća i najzanimljivija imena savremene svetske književnosti. Planovi su da edicija potraje makar do svoje stote knjige.

Dakle, izvornici prevoda na srpski jezik potiču iz rukopisa, a ne objavljenih knjiga, i projekat edicije Mitovi redak je i originalan poduhvat u međunarodnom izdavačkom zajedništvu.

Vladislav Bajac

Su Tong (1963) pripada mlađoj generaciji savremenih kineskih pisaca. Od 1983. godine objavljuje prozna dela, među kojima su zbirke novela i pripovedaka Žene i konkubine (Geopoetika, 2010), Tužni ples, Ženski raj, Rumenilo, kao i romani Pirinač, Moj carski život, Vu Zetijen, U severnom delu grada itd. Prema njegovim romanima Pirinač i Rumenilo snimljeni su filmovi, a film Visoko podigni veliki crveni lampion u režiji Džang Jimoua koji je rađen po noveli Žene i konkubine dobio je glavnu nagradu na festivalu u Veneciji. Film Cvetanje jasmina snimljen po Životu žena, dobio je zlatnu medalju na Međunarodnom filmskom festivalu u Šangaju. Trenutno je potpredsednik Udruženja pisaca provincije Đijangsu. Jedan je od predstavnika kineskih avangardnih književnika. Mnoga dela su mu prevedena na engleski, francuski, nemački i italijanski jezik.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet