TRAŽI

Istorija sveta u 6 pića Tom Stendidž
Prevela s engleskog Milana Todoreskov
Godina izdanja: 2007
Broj Strana: 214

Cena: RASPRODATO

Kako se istorija menjala, tako je svako vreme, mesto i svaka kultura imala svoje omiljeno piće; od prvih naseobina iz kamenog doba do velikih dvorana za gozbe u staroj Grčkoj, ili čuvenih kafeterija iz vremena prosvetiteljstva. U nekim slučajevima ta su pića imala i neočekivan uticaj na tok istorije. Baš kao što arheolozi istoriju dele na različite periode (kameno, bronzano, gvozdeno doba...), tako je moguće podeliti istoriju sveta na periode u kojima su dominirala različita pića. Šest veoma različitih pića – pivo, vino, žestoka alkoholna pića, kafa, čaj i koka-kola – obeležila su tok svetskih zbivanja. Tri od ovih šest pomenutih pića sadrže alkohol, a tri kofein, ali ono što im je zajedničko jeste da je svako od njih definisalo ključne epohe u istoriji čovečanstva, od antike do danas.

Pivo je imalo izuzetnu važnost u prvim civilizacijama Mesopotamije i Egipta i korišćeno je, pored ostalog, za plaćanje nadnica. Zlatno doba antičke Grčke bilo je doba vina, osnovnog sredstva trgovine u velikim prekomorskim trgovačkim pohodima, preko kojih su se grčke ideje i kultura širile na sve strane sveta. Žestoka pića, kao što su brendi, rum i viski okrepljivala su moreplovce na dugim putovanjima u doba velikih istraživanja i služila kao sredstvo plaćanja u trgovini robljem. Iako kafa potiče iz arapskog sveta, ona je podsticala revolucionarnu misao u Evropi u doba prosvetiteljstva, kada su kafeterije postale centri duhovnog razvoja. I stotinama godina pošto su Kinezi počeli da piju čaj, on je postao toliko popularan u Britaniji da je određivao smer (pravac) britanske spoljne politike na vrhuncu Britanskog carstva. Veštački gazirana pića prvi put su se pojavila u Evropi pred kraj XVIII veka, ali su postala fenomen u XX veku sa koka-kolom, najpoznatijim i najprodavanijim proizvodom na svetu, koji i danas predstavlja pravi simbol napredovanja prema jedinstvenom svetskom tržištu

Šest pića o kojima je reč u ovoj knjizi, ukazuje na složenost međusobnog uticaja različitih civilizacija i na povezanost svetskih kultura. Posle čitanja ove nesvakidašnje i podsticajne knjige, može vam se desiti da ubuduće na sasvim nov način ispijate svoje omiljeno piće.

Tom Stendidž je urednik poslovnih vesti u Ekonomistu i autor Istorije sveta u 6 pića (bestselera Njujork tajmsa), kao i knjiga Turčin (The Turk), Dosije Neptun (The Neptune File) i Viktorijanski internet (The Victorian Internet), koju je Vol strit džernal opisao kao "kultni klasik tačka-kom". Na Viktorijanskom internetu zasnovan je dokumentarni film Kako su Viktorijanci umrežili svet (How the Victorians Wired the World). Piše o nauci i tehnologiji za brojne časopise i novine, među kojima su Vajerd, Gardijan, Dejli telegraf i Njujork tajms. Stendidž je diplomirao inženjerstvo i informatiku na Oksfordskom univerzitetu, i najnemuzikalniji je član svoje porodice. Živi u Londonu, u Engleskoj, sa suprugom, kćerkom i sinom.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Hronike Bob Dilan

Dogodilo se. Ipak i najzad: Bob Dilan je svoj život i pero uzeo u svoje ruke i dao nam na uvid fragmente svog bogatog stvaralaštva. Posle stotina knjiga i hiljada tekstova koje su o njemu objavili drugi, evo ga u ulozi sopstvenog tumača. Hronike nisu standardna autobiografija niti samo ispovest; već vrlo važan dokument o vremenu i životima nekoliko poslednjih generacija druge polovine 20. veka koje su verujući u utopiju menjale sve(s)t.

Više o knjizi
Nagrada "Miloš Đurić" Tamini Šop i Geopoetici

Nagradu za najbolji književni prevod iz oblasti proze "Miloš N. Đurić", koju svake godine tradicionalno dodeljuje Udruženje književnih prevodilaca Srbije, ove godine dobila je Tamina Šop za prevod romana „Priručnik za inkvizitore“ Antonija Loba Antuneša u izdanju Geopoetike. Nagrada "Miloš N. Đurić" svake godine uručuje se za najbolji prevod poezije, proze i esejistike. Geopoetika je bila više puta nosilac ovog prestižnog književnog priznanja, a ove godine ga dobija drugi put za redom...

Dalje
Najčitanije

Muškarci bez žene Haruki Murakami @Svet proze

Lutkar Justejn Gorder @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Sila Dobrote Danijel Goleman @Slobodni svet

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet