TRAŽI

Norveška šuma Haruki Murakami
Prevela s japanskog Nataša Tomić
Godina izdanja: 2007
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 336
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-066-2

Cena: 891,00 din

I danas je među mladima u Japanu najčitanija Murakamijeva knjiga, još od objavljivanja 1987, upravo Norveška šuma. Ona je svog autora učinila superzvezdom u domovini i obezbedila mu široku popularnost u čitavom svetu.

Radnja romana smeštena je u Tokio kasnih šezdesetih, u vreme kad su japanski studenti, kao i njihove kolege mnogih drugih nacija u svojim zemljama, protestovali protiv sopstvenih režima. Ova pomalo nostalgična pozadina, osim što odslikava atmosferu svetskog bunta, predstavlja kulise za jednu „običnu” ljubavnu priču. Reč pod navodnicima označava ono u čemu je Murakami majstor bez premca: suptilni poznavalac ljudskog srca, dilema i strasti koje donose ljubavni jadi.

Naslov knjige je direktna asocijacija uz japanski prevod pesme Norwegian Wood, Bitlsa, to jest Džona Lenona.

„Norveška šuma… ne samo da pokazuje nego i dokazuje autorovu genijalnost.“

Chicago Tribune

„Murakami uspeva da uhvati otkucaje srca svoje generacije i da čitaoca u njih toliko uvuče da ovaj zažali što je priči došao kraj.“

The Baltimore Sun

Kritičari za Norvešku šumu kažu da je to vino iz najbolje berbe vinogradara Murakamija.

Haruki Murakami, jedan od najpoznatijih savremenih japanskih i svetskih pisaca, rođen je 1949. godine u Kjotu (Japan). Dobitnik je više prestižnih književnih nagrada, među kojima su i nagrada "Franc Kafka", nagrada za kratku prozu "Frenk O’Konor", najznačajnija međunarodna nagrada ovog žanra, nagrada "Jerusalim" za slobodu pojedinca u društvu, najveće priznanje koje se u Izraelu dodeljuje stranim autorima, i danska književna nagrada "Hans Kristijan Andersen".

Do sada je objavio, među ostalim, romane: Fliper (1973), Slušaj pesmu vetra (1979), Avantura oko ovce (1982), Okorela zemlja čuda i Kraj sveta (1985), Norveška šuma (1987), Igraj Igraj Igraj (1988), Južno od granice, zapadno od sunca (1992), Hronika ptice koja navija sat (1994), Sputnik ljubav (1999), Kafka na obali mora (2002), Kad padne noć (2004), 1Q84 u tri toma (2009), Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća (2013) i Ubistvo Komtura (2017); knjige priča: Ponovni napad na pekaru (1993), Posle potresa (2000), Tokijske misterije (2005), Muškarci bez žene (2014) i dokumentarističku knjigu Metro (1997/98). Prevodio je na japanski Ficdžeralda, Karvera, Irvinga, Selindžera i druge američke pisce. Nakon višegodišnjih perioda provedenih u Americi i Evropi, sada živi u Japanu, a angažovan je kao gostujući profesor na Univerzitetu Prinston u SAD.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Mesečev kamen Sjon

Godina je 1918. i iz Rejkjavika se može videti erupcija vulkana Katle kako danonoćno boji nebo. Život u glavnom gradu Islanda odvija se svojim uobičajenim tokom uprkos prirodnoj katastrofi , nedostatku uglja i svetskom ratu koji hara tamo u velikom svetu. Islanđani se spremaju da postanu suverena nacija.

Dečak Mauni Stejtn živi u filmovima. Dok spava, sanja filmove u kojima se pretapaju niti radnje i njegovog sopstvenog života...

Više o knjizi
Promocije knjige Dane Todorović u Engleskoj

Geopoetikina autorka Dana Todorović nedavno je imala dve promocije engleskog izdanja svog prvog romana “Tragična sudbina Morica Tota” ("The Tragic Fate of Moritz Toth") u Londonu i Jorkširu. Na prvoj promociji održanoj 9. oktobra, Dana se engleskoj publici predstavila na Londonskom univerzitetskom koledžu, dok je druga promocija održana 10. oktobra u okviru Jokširskog književnog festivala. Prevod romana Dane Todorović na engleski jezik objavili su “Istros Books” i “Peter Owen Publishers”.

Geopoetika je 2015. godine objavila drugi roman Dane Todorović “Park Logovskoj”.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet