TRAŽI

Istorija sreće Darin Mekman
Prevele s engleskog Nataša Karanfilović i Nina Ivanović
Godina izdanja: 2007
Broj Strana: 435

Cena: RASPRODATO

Pišući poveliku i ambicioznu knjigu o sreći (sa svim, razumljivim, ograničenjima), Mekman se našao u nezavidnoj ulozi nekoga ko sreću definiše, istražuje je u prošlosti, prepoznaje u sadašnjosti... A nju je tako teško uhvatiti. No njegova hrabrost nije ustuknula pred zastrašujuće vidljivim praznim stranicama sreće u istoriji.

Zapadni svet iskazao je potrebu za srećom još u demokratiji antičke Grčke i dosledno je se držao do danas. Evropa i Amerika od vere u nju nisu odustale; otud se za sreću može reći da je postala moderna zapadna religija, drugačije i viđena i shvaćena nego na Istoku. Zar to ne potvrđuje i Mekmanova rečenica: „Možemo biti srećni, bićemo srećni, trebalo bi da budemo srećni. Imamo pravo na sreću“?

Istorija sreće nije nikakva knjiga-recept za ostvarenje sopstvene sreće. Ovo je ozbiljna studija, jedna od mogućnih, koja svakako pokriva široku lepezu čovekovih pitanja o sreći kroz vekove i kulture. Osim što nudi kontinuiranu i jarku sliku sreće na stručan način, ona vešto komunicira sa čitaocem otvarajući nova pitanja i zagonetke.

„Entoni Ešli Kuper, značajan moralista iz osamnaestog veka, zapitao se jednom prilikom: ’Ako je filozofija, kao što mi mislimo, proučavanje sreće, zar ne bi svako, na ovaj ili onaj način, morao vešto ili nevešto filozofirati?’ Moje iskustvo govori da je odgovor na ovo pitanje gromoglasno da. Stoga sam u ovoj knjizi pokušao da se obratim tom možda mitskom biću, a svakako ugroženoj vrsti, ’prosečnom čitaocu’, da pišem, nadam se, bez gledanja s visine, ali da istovremeno uložim svestan napor da sve prikažem živopisno i interesantno, ali i da analiziram i objašnjavam. Čak sam nastojao da knjiga bude zabavna i duhovita.“

Darin Mekman

Iz Predgovora

Profesor Darin Mekman sticao je obrazovanje na Univerzitetima Kalifornija, Berkli i Jejl. Doktorirao je na Univerzitetu Jejl 1997. godine. Autor je knjiga Enemies of the Enlightenment: The French Counter-Enlightenment and the Making of Modernity (New York: Oxford, 2001), Happiness: A History (Grove/Atlantic Press, 2006) i urednik je, sa Florence Lotterie, knjige Les Lumières européennes dans leurs relations avec les autres grandes cultures et religions du XVIIIe siècle (Paris: Honoré Champion, 2002). Mekman je napisao preko dvadeset članaka o evropskoj i američkoj istoriji, kulturi i politici koji su objavljivani u Wall Street Journal, The Boston Globe i Daedalus. Redovni je professor na Univerzitetu Florida.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet