TRAŽI

Pismo s kraja sveta Hose Manuel Fahardo
Preveo s španskog Vuk Šećerović
Godina izdanja: 2007.
Broj Strana: 124

ISBN: 978-86-7666-129-9

Cena: 451,00 din

Toliko sam se udubio u misli o Borhesu da mi se pričinilo da ga vidim kako stoji tu, preda mnom, te ga, zagledan u tajanstvenu tminu njegovih očiju, koje su umesto čudesa ovoga sveta radije gledale prizore koji se povinuju zakonima fikcije, upitah: „Recite, Borhese, je li moguće da pisac od tridesetak godina ponovo dođe do rukopisa koji se zagubio negde u lavirintu njegove imaginacije, pre gotovo pet vekova?“

„Da, moguće je. U književnosti je sve moguće. Samo treba poznavati mehanizme koji upravljaju slučajem“, odgovorio mi je hrapavim glasom čoveka kome su otkrovenja nešto sasvim uobičajeno.

Kada Domingo Peres, kao mogući autor ovoga rukopisa, piše: „Sada znam, brate, da mi sudbina beše zapečaćena i da to nije put što vodi u raj“, poput sažetka svih jada i nedaća što su zadesile grupu brodolomaca sa Santa Marije koje je Kristifor Kolumbo ostavio na La Espanjoli, možda svojim rečima pruža nagoveštaj – pukom igrom slučaja – buduće sudbine učesnika susreta dvaju svetova otpočetom 12. oktobra 1492. godine.

Mnogo je toga do danas napisano na ovu temu, mnogi istoričari i istraživači bavili su se prikazima prošlosti, bilo da bi razvili teorije kojima se opravdavaju ili osuđuju dela konkistadora, teorije na kojima je izrasla crna legenda, ali su prilično retki književnici koji su u žanru istorijske fikcije uspeli da nam učine bliskim ovaj događaj koji, bez obzira na naše lično stanovište, i dalje čini bitan deo naše kulture, deo nas samih.

Hose Manuel Fahardo se odvažio da nam ispripoveda odiseju grupice Evropljana u kojima su ovaploćene sve protivrečnosti Evrope iz doba Otkrića, i žitelja jednog nepoznatog sveta, koji je u to vreme predstavljao Kraj Sveta, a koji će kasnije biti nazvan Amerika, iz najupečatljivije, a time i najzanimljivije perspektive. Kroz avanturu.

U rukama nam je jedna nezaboravna knjiga.

Luis Sepulveda

Iz Predgovora

Hose Manuel Fahardo je rođen 1957. godine u Granadi. Odrastao je u Madridu. Studirao je pravo. Bio je kolumnista u rubrikama za kulturu u više španskih časopisa i listova, uključujući Cambio 16, El Pais, El Mundo.

Objavio je 2002. godine novinarski esej Les naves del tempo (Vremenski brodovi), za koji je nagrađen međunarodnom nagradom za žurnalizam Rey de España.

Objavio je sledeće romane:

Carta del fin del mundo (Pismo s kraja sveta), 1996; El converso (Preobraćenik), 1998; Una belleza convulsa (Lepota u grču), 2001; A pedir de boca (Ukus života), 2005.

Svi romani su mu prevođeni na više jezika. Objavio je još nekoliko knjiga različitih žanrova.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč...

Više o knjizi
Dobitnici Bukerove nagrade u izdanju Geopoetike (u pripremi)

Geopoetika je otkupila prava za knjige poslednja dva dobitnika prestižne Bukerove nagrade i ti naslovi su trenutno u pripremi: "The Sellout" Pola Bitija, koji je za ovaj roman dobio Bukera 2016. godine i "Lincoln in the Bardo" Džodža Sondersa, ovogodišnjeg dobitnika.

Roman "The Sellout" Pola Bitija na satiričan i duhovit način prikazuje rasnu (ne)jednakost u Americi i sve apsurde i stereotipe koji dolaze uz nju. Priča u kojoj autor preispituje odnos sina i oca, borbu za ljudska prava, urbani život, pa i sam Ustav SAD...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman @Retro premijere

Tarantula Bob Dilan @Notni spisi

Koks ili Tok vremena Kristof Ransmajer @Svet proze

Destruktivne emocije Danijel Goleman @Krug

Priče sa Sabalana Mohamad Reza Bajrami @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija