TRAŽI

Apocalypso Gorčin Stojanović
Godina izdanja: 2007.
Broj Strana: 120

ISBN: 978-86-7666-134-3

Cena: 451,00 din

Pozorišni i filmski reditelj Gorčin Stojanović sačinio je izbor svojih tekstova. Prvi je iz 1997. godine, a poslednji je nastao u proleće 2000. godine. Tekstovi iz trećeg dela ove knjige do sada nisu objavljivani. Jezikom koji objedinjuje različitosti porekla i podneblja, autor piše o razjedinjavanju, raspadu duhovnog i materijalnog. Prvi tekst počinje muzikom, drugim albumom grupe Haustor, a poslednji završava duhom Beograda koji je „osiromašen kao osiromašeni uranijum kojim je poškropljeno tlo nad kojim se taj duh diže“.

A među zabeleškama o muzici, fudbalu, filmu, pozorištu, bioskopu, otporu, postmoderni, bombardovanju, piše i:

„...Ljubav prema katastrofi je ovde hereditarna stvar, to se posisa s majčinim mlekom. Smrti se možda i plašimo, onako ljudski, sve dok je mala i pojedinačna, ali ako stigne do spektakla, onda strah postaje ljubav, želja, volja.“

„...Dakle, mi, kažem nama, a mislim o sebi, krivnja je moja što nisam otišao, odavde je valjalo otići još onda pre mnogo godina, trebalo je zaboraviti, ništa ne pomaže trinaest godina govora o zlu, javnog, privatnog, direktnog, indirektnog, valjalo je otići, a kad već nisam, onda valja primiti svoju pokoru zbog ostanka ovde, zbog pristanka na život pored zla, i pored neverovanja u mi.“

„Smisao ispisivanja datuma polako se gubi. Jednom, datumi će biti sklonjeni, izvađeni kao klin iz čorbe, a na njihovim mestima ostaće beline. U tim belinama nalaziće se stvarni sadržaj ovog teksta.“

Pozorišni i filmski reditelj, rođen u Sarajevu.

Na svoj sedamnaesti rođendan, 19. oktobra 1983, odneo i prvi tekst za novine. Bio je to prikaz ploče Les Channsones Populaires, trećeg albuma grupe Električni Orgazam. U sarajevskom Svijetu pisao o rokenrolu sledeće dve godine. Osamdesetih pisao o filmu u zagrebačkom Oku, sarajevskim Oslobođenju i Odjeku. Nedeljnu kolumnu Pismo iz... Beograda objavljivao u Našoj Borbi, od jeseni '95. do ukidanja tog lista. U Vremenu pisao dvonedeljnu kolumnu Apocalypso tokom '98 i '99, do bombardovanja.

Od jeseni devedeset devete piše kolumnu o fudbalu, najpre u nedeljniku Blic njuz, potom u Blicu nedelje. Od oktobra dve hiljadite objavljuje nedeljnu rubriku «Bez šećera» u Blicu. Pisao o pozorištu, putovanjima, kafanama... u Ludusu, Sceni, Reči, Plejboju, i drugde.

Režirao tridesetak pozorišnih predstava, dva filma i jednu tv seriju. I još ponešto.

Piše na srpskohrvatskom ili hrvatskosrpskom jeziku.

Živi u Beogradu.

Ovo je njegova prva knjiga.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet