TRAŽI

Baba Jaga je snijela jaje Dubravka Ugrešić
Godina izdanja: 2008.
Broj Strana: 347

Cena: RASPRODATO

Baba Jaga je snijela jaje Dubravke Ugrešić izgleda kao neki dugo očekivani poklon slovenskom čitalaštvu. Posle priličnog broja izvrsnih esejističkih i nefikcionalnih dela ove našim čitaocima dobro poznate i drage autorke, evo jedne kompleksne proze Dubravke Ugrešić – romana koji u sebi sadrži sve kvalitete njenog stila (precizno jednostavnog jezika, majstorskih dijaloga, humora, ironije i cinizma). Ali, uz ovu prozu dobili smo i studiju lika iz slovenske mitologije koji je koliko folkloran i mitski, toliko i autorkin i današnji. Smena smeha i prekora, radosti i sete, blagosti i žestine... čine ovu knjigu koliko prijatnom za čitanje, toliko i predmetom mnogih opomena i pitanja.

Baba Jaga uvek spava s mačem pod jastukom. Slovenski čitaoci, a srpski će biti prvi od svih, po svoj prilici će spavati sa ovom knjigom pod jastukom – kao uspavankom i kao oružjem istovremeno.

Vladislav Bajac

Geopoetika zajedno s još preko četrdeset izdavača iz celog sveta, od Severne i Južne Amerike, preko Azije i Australije, do svih delova Evrope - gradi ediciju Mitovi. Nosilac ideje od 1999. godine jeste škotski izdavač Canongate. Ova serija knjiga sastoji se iz uvodne studije i kratkih romana (ili kraćih proznih formi) naručenih posebno za ovu ediciju. Od pisaca je zatraženo da po slobodnom izboru, kako god to žele, iznova ispričaju već postojeće i znane mitove iz bilo koje kulture sveta. Među autorima su najveća i najzanimljivija imena savremene svetske književnosti. Planovi su da edicija potraje makar do svoje stote knjige.

Dakle, izvornici prevoda na srpski jezik potiču iz rukopisa, a ne objavljenih knjiga, i projekat edicije Mitovi redak je i originalan poduhvat u međunarodnom izdavačkom zajedništvu.

Dubravka Ugrešić rođena je u Hrvatskoj. Završila je Filozofski fakultet u Zagrebu, a u Institutu za teoriju književnosti pri zagrebačkom Filozofskom fakultetu bila je zaposlena dvadesetak godina. Napisala je tri knjige za decu, studiju o savremenoj ruskoj prozi, brojne članke o ruskoj književnosti, prevela je sa ruskog Borisa Pilnjaka i Danila Harmsa, i uredila, između ostalog, antologiju ruske alternativne književnosti. Objavila je knjige kratkih priča Poza za Prozu i Život je bajka, romane Štefica Cvek u raljama života, Forsiranje romana-reke i Muzej bezuslovne predaje (roman nije objavljen na hrvatskom jeziku), kao i knjige eseja Američki fikcionar i Kultura laži. Nagrađena je brojnim nagradama. Danas živi u Amsterdamu.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet