TRAŽI

Dan opričnika Vladimir Sorokin
Prevela s ruskog: Draginja Ramadanski
Godina izdanja: 2008.
Broj Strana: 177

Cena: RASPRODATO

Poslednji objavljeni roman proslavljenog ruskog pisca Vladimira Sorokina Dan opričnika dobio je naslov po negdašnjoj gardi, sada bismo rekli, tajnoj policiji iz šesnaestog veka koja je služila pod rukom Ivana Groznog.

Kako polu-legenda kaže bili su obučeni kao monasi, jahali crne konje i nosili metlu i pseću glavu na sedlima „kako bi očistili i oglodali zemlju od izdajnika.” Sorokinovi opričnici iz dvadesetprvog veka voze se u crnim mercedesima i koriste računare, ali se ponašaju kao feudalni gospodari.

Radnja romana je smeštena u zemlju velikog brata, u 2028. godinu, gde se sve vrti oko nafte, gasa i nepokolebljive lojalnosti tiraninu. To je satira o današnjoj Rusiji u kojoj većina političara i birokrata ima delimičnu prošlost vezanu za tajne službe.

Po običaju oštar u kritici sopstvenog društva, Sorokin ovako objašnjava stav o vlasti: „Rusija ima patološku naklonost ka vladanju zato što većina naših vladara veruje da vlast postoji samo ako je apsolutna. Pogledajte samo primere Ivana Groznog i Staljina.”

No, naravno da ova zanimljiva i svevremenska priča ne bi imala efekta da nije ispisana vrhunskim književnim stilom: Sorokin kao da je ovde hteo da testira ruski jezik i da vidi koliko (jezik) može da izdrži.

Dan opričnika je smešna knjiga o strašnim stvarima.

Vladimir Sorokin, ruski romansijer, pripovedač, dramaturg i scenarista, rođen je 1955. godine u Bikovu (Podmoskovlje). Mada je stekao diplomu inženjera za naftu i gas, veoma rano je počeo da se bavi pisanjem, grafikom, slikarstvom i konceptualnom umetnošću pod uticajem ruskog andergraunda osamdesetih (ilustrovao je više od pedeset knjiga). Sorokinov književni debi (poezija) povezuje se sa 1972. godinom, posle čega, mada intenzivno piše, čitavu deceniju gotovo ništa ne objavljuje. Godine 1985. u pariskom časopisu A-Ja objavljuje izbor od šest priča i (u izdanju čuvene kuće Sintaksis Andreja Sinjavskog), roman Red. Tek marta 1992. godine ovaj roman je objavio i ruski časopis Umetnost filma.

Autor je sledećih romana: Norma (1979–1983), Red (1983), Trideseta Marinina ljubav (1982–1984, prvi put objavljen 1995), Roman (1994), Srca četvorice (1994), Plavo salo (1999), trilogije Led (2002), Broov put (2004), 23.000 (2005), Dan opričnika (2006, Geopoetika 2008), Šećerni Kremlj (2008, Geopoetika 2010), Mećava (2010, Geopoetika 2012), Telurija (2014, Geopoetika 2015). Objavio je i veliki broj zbirki novela, priča i eseja: Gozba, Jutro jednog snajperiste, Moskva, Mesec dana u Dahauu, Eros Moskve, Konjska čorba, Hirošima, Nišan, Crni konj sa belim okom itd. Napisao je i veliki broj pozorišnih komada: Zemunica (1985), Ruska baka (1988), Poverenje (1989), Dismorfomanija(1990), Jubilej (1993), Hochzeitsreise (1995), Šči (1996), Dostoevsky-Trip (1997), Peljmeni (1997), Srećna Nova (1998), Kapital (2006), Zanošenje (2009). Potpisuje i veoma zapažene i nagrađivane filmske scenarije: Bezumni Fric (1994), Moskva (2001), Kopejka (2001), "4"(2004), Meta (2011), Dau (2013). Napisao je i libreto za operu Rozentalova deca na muziku Leonida Desjatnikova, koja je premijerno izvedena 2005. godine u Boljšom teatru. Na Venecijanskom bijenalu 2015. Sorokin je izveo performans u "Paviljonu Telurija", a 2017. godine u Talinu je priredio izložbu slika i grafika.

Dobitnik je velikog broja nagrada "Narodni Buker" i "Andrej Beli" – za posebne zasluge u ruskoj književnosti (2001), nagrade "Liberti" (2005) za doprinos rusko-američkoj kulturi, kao i rusko-italijanske nagrade "Maksim Gorki" za roman Led (2010). Roman Mećava dobio je 2010. godine nagradu NOS (Nova slovesnost), najprestižniju rusku nagradu "Velika knjiga" 2011, a nagradu kineskih izdavača i prevodilaca koja se dodeljuje za najbolji strani roman 2012. Roman Plavo salo dobio je 2012. godine nagradu "Twitter Prize" kao najbolji strani roman, koja se dodeljuje glasanjem na japanskom tviteru. Za člana Nemačke akademije za jezik i književnost izabran je 2013.

Dela Vladimira Sorokina prevedena su na engleski, francuski, nemački, italijanski, holandski, finski, švedski, poljski, srpski, estonski, japanski, korejski i druge jezike.

Ostale knjige autora

  • Manaraga Vladimir Sorokin @Svet proze
    Cena: 935,00 din

  • Mećava Vladimir Sorokin @Svet proze
    Cena: 759,00 din

  • Telurija Vladimir Sorokin @Svet proze
    Cena: 1210,00 din

  • Šećerni Kremlj Vladimir Sorokin @Svet proze
    Cena: 814,00 din

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Brada natopljena krvlju Daniel Galera

U ovom romanu koji se teško ispušta iz ruku, čitalac ima priliku da se upozna s delom Brazila koji se ne uklapa u našu uobičajenu sliku o toj zemlji i koji je egzotičan čak i velikom broju Brazilaca. Opisujući palanački mentalitet primorskog mesta koje još nije našlo svoje mesto u novom veku, autor donosi razmišljanja i nedoumice mladog čoveka koji pokušava da shvati svoju ulogu u svetu, da sebi objasni ko je on, ko su drugi, da li se može voleti, da li se može praštati i da li praštanje ičemu služi.

 

Više o knjizi
Najnovija predsajamska izdanja Geopoetike

Geopoetika je upravo objavila tri prevoda stranih autora koji nikada do sada nisu bili objavljivani u Srbiji. Mirjana Pavlović je s kineskog prevela tri novele u zbirci "Tri kralja" kineskog autora A Čenga, uz Mo Jena i Han Šaogunga, najvažnijeg pripadnika književnog pokreta traženja korena. Jovan Tatić je sa portugalskog preveo roman "Brada natopljena krvlju" za koju je Daniel Galera, jedan od najboljih brazilskih pisaca mlađe generacije, dobio nagradu države Sao Paolo za knjigu godine. Dragana Đorđević je s arapskog prevela "Priviđenja iz senke", najnoviji roman egipatske književnice Mansure Izudin, koja će biti gost ovogodišnjeg Sajma knjiga. A među četiri nova naslova nalazi se i domaći autor Geopoetike Radivoj Šajtinac. Njegova najnovija prozna knjiga "Suva igla" sedmo je delo ovog pisca u izdanju Geopoetike.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Onaj iznutra Sem Šepard @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ja nemam svoje ime Ju Hua @Svet proze