TRAŽI

Biblioteka noću Alberto Mangel
Prevele s engleskog: Nataša Karanfilović, Nina Ivanović, Danijela Mihić
Godina izdanja: 2008.
Broj Strana: 273
Povez: Meki

ISBN: 978-86-7666-144-2

Cena: 770,00 din

"Knjiga o suštinskoj ulozi biblioteka u ljudskoj civilizaciji! Ona istovremeno pokriva veliku istorijsku dubinu kao i ogromnu geografsku širinu, od drevnog Egipta i stare Helade do arapskog sveta, ali i od Kine i Rima pa sve do internet pretraživača. Iznad svega, Mangelovom vrcavom mišlju, ličnim sećanjima i neizmernim znanjem, ona doseže zvezdane visine.

Biblioteka noću je hram pisanoj reči sazidan od najčvršćih misli i od najpostojanijeg vezivnog materijala – ljubavi."

Vladislav Bajac

Član Nadzornog odbora Narodne biblioteke Srbije

"Mangel je neumorni šampion pisane reči. On brine o knjigama…sa dubokom, nepokolebljivom strašću jer veruje da su one – još uvek, uprkos elektronskom napretku – suštinska spona između pojedinca i sveta."

The Vancouver Sun

"Alberto Mangel je zaštitnik reči i čuvar knjiga."

The Globe and Mail

"Ljubavno pismo upućeno čitanju."

Džordž Stajner povodom Istorije čitanja, The New Yorker

Alberto Mangel je dobitnik stipendije Gugenhajm i dobitnik nagrade Prix Médicis. Nosilac je titule „Ordre des Arts et des Lettres.“ Prvi je dobitnik srpske nagrade Milorad Vidaković za 2008. godinu.

Alberto Mangel je rođen u Buenos Ajresu 1948. godine, državljanin je Kanade, a trenutno živi u Francuskoj, u oblasti Poatu Šarant, u restauriranom srednjovekovnom zdanju adaptiranom da se u njemu smesti i njegovih 30.000 knjiga. Detinjstvo je proveo u Izraelu, gde mu je otac službovao kao argentinski ambasador, a potom je pohađao školu u Argentini. U Evropu odlazi 1968. i nekoliko narednih godina, sa izuzetkom jedne godine provedene ponovo u Buenos Ajresu, kada je radio kao novinar za list Nasion, živeo je u Španiji, Francuskoj, Engleskoj i Italiji, zarađujući povremeno kao čitac tekstova za različite izdavačke kuće. Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka prihvatio je ponudu da radi kao pomoćnik urednika za „Les Editions du Pacifique“, izdavačku kuću na Tahitiju. Po objavljivanju Rečnika izmišljenih mesta (The Dictionary of Imaginary Places, napisanog u saradnji sa Đanijem Gvadalupijem), 1982, preselio se u Kanadu. Priredio je preko deset antologija kratkih priča sa najrazličitijim temama, od fantastičnih do erotskih, i napisao nekoliko knjiga kako lepe književnosti tako i stručnih: među ostalim Istoriju čitanja (A History of Reading), knjigu prevedenu na trideset dva jezika, za koju je dobio francusku nagradu „Medici“ (Prix Médicis), a u Tajmsovom književnom dodatku (Times Literary Supplement) svrstanu među knjige godine, potom knjigu eseja U šumi iza ogledala: Eseji o rečima i svetu (Into the Looking-Glass Wood: Essays on Words and the World), Čitalacke slike (Reading Pictures), Sa Borhesom (With Borges), (Geopoetika 2005), Biblioteku noću (The Library at Night), (Geopoetika 2008), Grad reči (The City of Words) i romane Vesti iz inostranstva (News from A Foreign Country Came), Stivenson pod palmama (Stevenson Under The Palm Trees), (Geopoetika, 2006).

Redovno piše za novine i časopise širom sveta. Predan je svetu književnosti u praktično svim njegovim fasetama - esejista, romanopisac, književni kritičar, antologičar, prevodilac i izdavač - što mu je donelo zavidan međunarodni ugled. Dobitnik je više značajnih nagrada i mnogobrojnih priznanja, među kojima su, pored već navedenih i Nagrada „Mark Kiterik“ (Engleska) za roman Vesti iz inostranstva, Nagrada „Grincane Kavur“ (Italija), nagrada Fondacije Herman Sances Ruiperes (Španija), Nagrada „Rože Kaloa“ (Francuska) za sveukupno delo, te Gugenhajmova stipendija. U Francuskoj mu je dodeljena titula Viteza umetnosti i književnosti (Ordre des Arts et des Lettres).

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Hronike Bob Dilan

Dogodilo se. Ipak i najzad: Bob Dilan je svoj život i pero uzeo u svoje ruke i dao nam na uvid fragmente svog bogatog stvaralaštva. Posle stotina knjiga i hiljada tekstova koje su o njemu objavili drugi, evo ga u ulozi sopstvenog tumača. Hronike nisu standardna autobiografija niti samo ispovest; već vrlo važan dokument o vremenu i životima nekoliko poslednjih generacija druge polovine 20. veka koje su verujući u utopiju menjale sve(s)t.

Više o knjizi
Svensenova “Filozofija samoće” uskoro na srpskom

Jednu od najtraženijih serija knjiga u Geopoetici u ediciji Teorija čine naslovi: “Filozofija dosade”, “Filozofija zla”, “Filozofija straha”… norveškog autora Laša Svensena. Geopetika je otkupila prava za njegovu najnoviju knjigu “Filozofija samoće”...

Dalje
Najčitanije

Muškarci bez žene Haruki Murakami @Svet proze

Lutkar Justejn Gorder @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Sila Dobrote Danijel Goleman @Slobodni svet

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet