TRAŽI

Tama i tišina Aleksandar Genis
Prevela s ruskog Draginja Ramadanski
Godina izdanja: 2000
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 148, mek povez

ISBN: 86-83053-43-1

Cena: RASPRODATO

Treću knjigu Aleksandra Genisa koju objavljuje Geopoetika čine tekstovi Tama i tišina, Karta za Kinu, Prevođenje sa kineskog, Razgovor s Budom, Modro ogledalo sveta i Vabi-Sabi, Raskoš oskudne estetike. Ovi tekstovi se prvi put objavljuju zajedno. Za Aleksandra Genisa je umetnost oduzimanja stvaralački postupak kojim se, odbacivanjem nepotrebnog, napadnog, deskriptivnog, približava suštini. Lepota je za njega-sledeći postulate zen učenja- u jednostavnom, svedenom na unutrašnje povećavanje specifične težine svake pojedinosti. Sva snaga ovog postupka vidljiva je u principima dalekoistočne umetnosti. Tako Genis, kao najbolji primer ovakvog postupka, nudi zen vrt, koji je za njega umetnost zgušnjavanja realnosti koje se postiže samoograničavanjem. U njemu su, bez obzira na prividnu oskudnost, zadržana sva najuopštenija svojstva prirode.

Aleksandar Genis je rođen 1953. godine u Rusiji, u Rjazanju. Od ranog detinjstva živi u Rigi, gde je diplomirao rusistiku. Kao sasvim mlad, 1977. godine, dospeva u Ameriku, i tu se profesionalno formira kao književni kritičar i esejista, baveći se poslovima uređivanja publikacija na ruskom jeziku i vodeći kulturnu rubriku ruskog radija. U okrilje otadžbinskih medija vraća se kao originalan stvaralac i uticajan arbitar širokog spektra književnih i kulturnih pojava. Godine 1993. bio je član žirija Bukerovog fonda za najbolji ruski roman. Knjige su mu objavljivane na mnogim svetskim jezicima. U koautorstvu sa Petrom Vajlom objavio je šest knjiga: Izgubljeni raj (1983), Ruska kuhinja u izgnanstvu (1987), Amerikana (1992), Savremena ruska proza (1978) i Maternji jezik (1990) su obavezno štivo za učenike srednjih škola u Rusiji.

Od 1990. godine piše bez koautora. Prepoznatljivo, sugestivno i pitko autorsko pismo A. Genisa, kojim se u ekperimentalnom žanru tzv. lirske kulturologije promišlja niz savremenih fenomena, najbolje dolazi do izražaja u knjigama eseja: Američka azbuka (1994), Crveni hleb, Kulinarski aspekti sovjetske civilizacije (1995), Kula vavilonska, Umetnost vremena sadašnjeg (1996), Deset razgovora o novoj ruskoj književnosti  (1997), Tama i tišina, Umetnost oduzimanja (1998), Dovlatov i okolina, Filološki roman (1999), Ivan Petrović je umro (1999), Koloplet (2002), Pejzaži (2002).

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Proročanstvo i druge priče Sandro Veronezi

Ovu zbirku naseljava jedan svet pre svega muških protagonista koji traže odgovore, a oni se kriju u telefonskom pozivu s neba, pojavi jedne kornjače, u znacima, poput jedne ženske cipele koja se bez razloga nađe u stanu, upaljaču koji nestane negde u automobilu. Život ovih priča pulsira u sferama koje nam izgledaju kao da su u snu, a zapravo su stvarne. Sa retkom posvećenošću detaljima, Veronezi ispisuje raznolike priče pune neočekivanih obrta...

Više o knjizi
Uskoro “Tarantula” Boba Dilana

U Geopoetici uskoro izlazi "Tarantula", prozno delo Boba Dilana, koji je prošle godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Geopoetika je ekskluzivni izdavač Dilanovih dela na srpskom jeziku, a u našoj kući su ranije objavljene Dilanove „Hronike“, koje su ove godine doživele i svoje novo izdanje.

"Tarantula" uspešno dočarava sliku haosa kreativnog uma koji ume da bude zastrašujuće brutalan i amoralno sablažnjiv, ali i neodoljivo duhovit i dirljivonežan...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet