TRAŽI

Čovek u mraku Pol Oster
Prevela s engleskog Ivana Đurić Paunović
Godina izdanja: 2008.
Format (cm): 20
Broj Strana: 185
Povez: Meki

ISBN: 978-86-7666-158-9

Cena: RASPRODATO

Mrak koji ga okružuje Ogast Bril ispunjava pričama. One su lek protiv nesanice, protiv nesrećne stvarnosti u kojoj on i članovi njegove porodice žive svoje nesrećne živote: kći koju je ostavio muž, unuka čiji mladić strada stravičnom smrću u Iraku i, on sam, udovac koji se nevoljno oporavlja od posledica saobraćajne nesreće. Kao čovek koji je zašao u osmu deceniju i koji se celog veka bavio pisanom rečju, Osterov protagonista zna da negde u izmaštanom paralelnom toku stvarnosti mora postojati neki bolji svet. U jednoj od priča začetih u njegovoj glavi pojavljuje se slika Amerike u kojoj ljudi ne znaju za rat u Iraku, u kojoj se 11. septembar nije dogodio. U toj alternativnoj verziji novije američke istorije medjutim, traje građanski rat koji izbija, da se naslutiti, posle kontroverznih predsedničkih izbora 2000. godine. Vezu između dve Amerike čini junak Brilove priče, mađioničar iz Kvinsa, koji pokušava da se snađe u zemlji koja jeste njegova, ali koju on ne prepoznaje. Njegov zadatak je da ubije tvorca tog paralelnog sveta, istovremeno i svog tvorca, i tako prekine ratna stradanja.

Oster i u ovom romanu ostaje pri svojim adutima: vešto ispričanoj priči; pojedinačnim sudbinama čije je živote, ljubavi i smrti dotaklo vreme, ali koje pre svega, i uprkos svemu, imaju najpre lični značaj; lekovitoj umetnosti, u ovom slučaju filmu i književnosti, koja pomaže čoveku da sagleda i apsorbuje svoje tuge i da pomoću njih prošlost ugradi u budućnost, koje možda ima.

Pol Oster (1947) jedan je od najznačajnijih američkih romansijera današnjice, pesnik, esejista, scenarista, reditelj i prevodilac. Svojim društvenim angažmanom svrstava se među uticajne kritičare stanja sacremenog sveta, i posebno savremenog američkog društva. Autor je romana G. Vertigo, Levijatan, Mesečeva palata, Njujorška trilogija, U zemlji poslednjih stvari, Knjiga opsena, Proročka noć, Bruklinska revija ludosti, Putovanja u skriptorijum, Čovek u mraku, Nevidljivi. Napisao je dve memoarske knjige, knjigu eseja Umetnost gladovanja, kao i zbirku pesama Iščezavanja. Autor je scenarija za film Dim, koreditelj (sa Vejnom Vangom) filma Pandorina kutija, scenarista i reditelj filma Unutrašnji život Martina Frosta. Njegove knjige su prevedene na preko dvadeset jezika.

Živi u Njujorku.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet